„Расте, али не стари“ – тако гласи мото исписано на грбу једног од најдревнијих градова Европе – Софије. Софија негује своје историјско наслеђе и поноси се својом прошлошћу. У периоду 2010–2012. године у центру града су извршена археолошка ископавања, а повод је била изградња друге линије метроа у престоници Бугарске. Тада је покренут пројекат „Антички културно-комуникациони комплекс „Сердика“.
Сердика је једно од старих имена насељеног места које потиче од трачанског племена Серди. Почетком 2. века, за време римске владавине, оно је стекло статус града који је највећи процват доживео од раних деценија 3. века, па све до краја 6. века. Управо у тај период су датирани делови откопаних 7 улица, 2 рано хришћанске базилике, 9 зграда импозантних димензија међу којима је једна резиденција са раскошним мозаицима у боји. Откривене су дрвене конструкције стамбених зграда из 1. века, које спадају у ретке налазе. У североисточном сектору комплекса пронађене су велике терме са базеном, грађене у 4. веку. Истраживања су дело Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука.
8. априла је почела завршна фаза пројекта. Ова археолошка целина представља један од највећих музеја на отвореном у Бугарској, који ће бити готов у целини до краја октобра. На простору од 8.000 квадратних метара између трга Независности и булевара Марије Лујзе биће конзервисано и рестаурирано мноштво артефаката, а то ће се остварити уз финансијску помоћ Оперативног програма за регионални развој.
Ова целина античке Сердике располагаће одвојеним местима за приказивање значајних градских фрагмената из античког доба, зонама за одмор и за организовање сценских активности, галеријом и књижаром. Један део артефаката биће изложен у оригиналном виду, док они које је зуб времена увелико нагризао, биће презентовани у максимално реалистичком облику.
Како ће бити структуриран комплекс, о томе прича Иван Колелијев, представник друштва „Античка Сердика“:
„Биће изграђени степеништа, тераса, платформа и четири лифта. Они ће бити прилагођени за приступ и кретање лица смањене покретљивости. Биће и сала, техничких просторија, простора уобличеног за одржавање културних догађаја. Археолошки локалитет ће бити експонован на начин који ће одговарати свим захтевима савременог градског амбијента. Биће то музеј на отвореном, доступан великом броју људи који живе или бораве у главном граду.“
Градоначелница Софије Јорданка Фандакова је истакла да је општина Софија инвестирала значајна средства у заштиту културно-историјске баштине престонице што намерава да чини и у будуће. Због настојања да се изнађе најпогоднији начин за очување археолошких добара пројекат о изградњи метростанице на локалитету античке Сердике претрпео је 5 промена.
Снежана Јорданова, једна од пролазница које сам зауставила недалеко од комплекса, тек што је била стигла у Софију. Да ли би посетила овај локалитет када буде коначно завршен:
„Свакако. Обавезно ћу доћи. Ја сам зато и прошла овамо да бих разгледала оно што је досад урађено. Верујем да ће ови археолошки налази бити експоновани на пригодан начин. Нема сумње, то су драгоцене ствари из далеке прошлости које вреди видети.“
Она је додала да се у њеном родном граду Русеу такође могу обићи вредне историјске знаменитости.
Маргарита Дашева, која је шетала у близини са ћеркицом, читала је девојчици опис античког центра, дат на табли:
„И ја бих овде дошла када све буде завршено. Моја ћерка је још мала, али настојим да јој показујем разне занимљиве ствари везане за историју нашег града, верујем да ће јој бар нешто остати у сећању када одрасте.“
Превела: Ана Андрејева
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..