Независни посланик Велизар Енчев, који је недавно због несугласица напустио парламентарну коалицију Патриотски фронт, основао је нови грађански покрет под називом „Бугарско пролеће“. Енчев, који је у Бугарској познат као политичар, истакнути новинар и друштвени радник, намерава да са својим присталицама оствари радикалну промену у Бугарској, јер сматра да је за 25 година она претрпела 25 тешких удараца, претворена је у најсиромашнију земљу ЕУ и потребан је поход за описмењивање и препород бугарског народа.

Нови политички лидер тврди да су у основи идеологије његовог покрета „одлучан отпор дивљачком капитализму у његовом неолибералном облику“ и борба против тоталне преваре у политичком животу. „Бугарско пролеће“ жели да постане политичка партија, изјашњава се као левичарска формација и већ сада изјављује да као таква могла би да у парламенту буде партнер једино левичарској Бугарској социјалистичкој партији и националистичкој партији „Атака“, јер упркос постојећим разликама, с њима има заједничке идеје. Велизар Енчев јавно тврди да ће на локалном нивоу његова новооснована формација ући у коалицију са свим опозиционим партијама, покретима и удружењима. Тиме он индиректно признаје да је један од главних мотива оснивања покрета учешће на предстојећим локалним изборима.

Неки посматрачи су одмах претпоставили да покретом „Бугарско пролеће“ настаје бугарска верзија грчке Сиризе. Лидер Енчев их је, међутим, оповргнуо, изјављујући да је његова формација ближа идејама мађарског премијера Орбана и његове странке Фидес, него идејама Сиризе. Неки су ову реакцију оценили као „одшкринута врата“, уколико грчки узор доживи неуспех. Међутим, пре би се могло рећи да је у питању нешто друго – као реалиста Енчев је свестан да на будућим парламентарним изборима „Бугарско пролеће“ не би добило више од 30-ак посланичких фотеља, што није довољно за тријумф попут оног Сиризе.

Лидер покрета „Бугарско пролеће“ не крије да ставља себи за циљ привлачење бирачког тела које је до сада подржавало социјалисте и вероватно није случајно што је своју формацију окарактерисао као левичарску. Његове изјаве садрже и елементе националистичких порука, иако деликатно изражене, због чега је и потребна посебна опрезност од стране националиста из партије „Атака“. Како Бугарска социјалистичка партија, тако и „Атака“ имају основе за страховање, јер су на последњим изборима већ изгубиле бираче и тренутно нису у најбољем стању. Али, као што отворено изјављује, Енчев не би одбио да прихвати ни подршку „поштених бирача“ парламентарних снага са којима покрет „Бугарско пролеће“ не жели да улази у партнерске односе, односно бираче националистичког Патриотског фронта, левичарске партије АБВ, десничарске коалиције „Реформаторски блок“ и десничарске владајуће партије ГЕРБ.

За сада се политичке снаге уздржавају од коментара поводом појаве нове формације вероватно очекујући да она конкретније и јасније дефинише себе и своје циљеве. Међутим, појава покрета „Бугарско пролеће“ не може бити занемаривана. У тренутку снажне политичке фрагментације у парламенту, где је једна левичарска снага (Бугарска социјалистичка партија) у опозицији, а друга (партија АБВ) подржава владајућу коалицију, појављује се нови левичарски субјекат. Ако покрет „Бугарско пролеће“ успе да оствари своје идеје, можда ће се наставити реструктурирање левог политичког простора које је покренула партија АБВ, али са благим националистичким елементима. Ако покрет не успе, једноставно бићемо сведоци даљег ројења левичарских формација у Бугарској за рачун левичарске идеје. У свим случајевима на појаву покрета „Бугарско пролеће“ може се гледати и као на наставак покушаја промене дотрајалог политичког статуса кво, било у левом или десном правцу, уз лансирање нових политичких субјеката.

Превод: Албена Џерманова