Живот и стваралачки пут Валерија Великова одвили су се тако да се по окончању школе ликовних уметности он запослио на Радију Варна. Али је сликање икона заувек остало његов хоби. Зашто управо иконе?
„Тешко ми је да одговорим на ово питање, јер ми је интересовање за њих настало некако природно. Ја сам интровертан, помало нервозан човек и сликање икона ми даје осећај уравнотежености и мира. Тако да сам започео да сликам са овом идејом, али у једном тренутку, када сам видео да све испада добро, одлучио да пређем на полупрофесионални ниво.“
Некада су иконописци започињали стварање својих дела само после специјалне припреме. Ради се о 40-дневном посту, припремању боја од минерала и других природних материјала, избору и припреми носиоца будуће иконе – најчешће то је била липова даска, на коју се поставља смеса креде и туткала у неколико танких слојева. За сликање су коришћени пигменти помешани са жуманцем из кокошијег јајета које даје сјај и дубину боји.
„Поштујем канон што се тиче боја одеће, положаја тела светаца, њихових гестова, фигура у позадини - објашњава Валери, али као модерни, савремени сликар икона, понекад напуштам његове оквире. Ја сликам маслом директно и ефекат је скоро исти, као и код сликања темпером. Осим тога не лакирам иконе, јер им сјај и изглед испадају некако вештачки и кич, што је типично за многе моје савремене колеге. Позлата је једна од танчина иконописа. Може да се користи право злато – како раде велики професионалци. А може да се позлаћује и имитацијом злата, каква је и масовна пракса. Или једноставно да се примењује, како то радим ја, квалитетна златна боја.“
За иконе се користе не само даске, него и поједини нетрадиционални материјали. Например, у 10. веку у Бугарској су радили керамичке иконе и рељефе светаца и анђела. Неки од њих су били округлог облика. Који је најзанимљивији материјал који је Валери користио за своја дела?
„Данас већ он није нешто неуобичајено – то је нојево јаје. Прво сам обрадио његову површину поливинил-ацетатним лепком. То је распрострањена техника, јер тако боје брже продиру у материјал и не губе на интензитету. Затим сам насликао Исуса Христа Спаситеља.“
Шта је заједничко иконописи и радио-новинарству?
„Заједнички је изазов. Јер понекад, ма колико непрофесионално звучало, када започнеш да радиш нешто за радио, интервју или репортажу, ти у ствари не знаш какав ће бити резултат, иако имаш јасну концепцију и знаш чему тежиш. Исто је и са иконом: почињем једном идејом, али у једном тренутку одлучујем да ми се она не свиђа и мењам позу или чак самог свеца. Тако да је заједничко између те две на први поглед сасвим различите ствари да обе траже импровизацију и надахнуће.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије из личне архиве Валерија Великова
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..