Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после посете локалних рудара Музеју вађења камене соли у граду Величка у Пољској. Одлучено је разместити Музеј у најстаријем копу за угаљ из далеке 1891. г., који је исцрпљен 1966. г. и остао запостављен.

Занимљиво је да је музеј размештен у рударском ходнику дугом 630 метара, а посетиоци улазе у њега са кацигама на глави. Тамо свако може да пропрати историју рударства од доба када се руда копала ручно, кроз период када је у рад укључена и животињска снага, па све до савремене механизоване екстракције.

Свакако да се у такав музеј улази само са водичем и после претходне резервације. Музејски радници дочекују групе од 5 до 20 човека. А осим кациге, они препоручују туристима да се лепо обуку, јер је у копу температура ниска, око 0 степени Целзијуса.

Поред улаза у стари рудник очувано је и скамењено дрво старо преко 5 милиона година. Тврди се да је то и најстарији сличан примерак у Европи. Стари рудари зову га „дрветом среће“ и сваког пута када су силазили у рудник додиривали га руком у нади да ће живи и здрави завршити посао.

Од 2013. г. Музеј рударства је постао један од 100 националних туристичких објеката Бугарског туристичког савеза. Отада га туристи посећују током целе године.

„Чак смо продужили радно време, а отворено је и недељом - каже директор Музеја Емилија Велинова. - Када посетилац уђе, осећај је различитији од посете традиционалних археолошких, историјских и етнографских музеја. Поставка показује како се вадила руда у Бугарској. Ходници су занимљиви за посетиоце, исто као нише где су рудари копали. Приредили смо и мултимедијску салу где се даје и први документарни филм о Пернику и локалним рударима. 2012. г. смо ставили и иконостас Светог Ивана Рилског, јер је он небески заштитник Бугара. Легенда казује како се Чудотворац јавио рудару и помогао му да се спаси у тешкој ситуацији. Тај је случај натерао мештане да изаберу свеца за патрона града и рудара. Постоје сведочанства да је Иван Рилски пролазио овуда, а неко време чак живео у пећинама на брду Кракра надомак Перника.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Музеј рударства