Најкасније 1. јануара 2016. г. почеће да ради ново тело за борбу против корупције. Оно ће ујединити Центар за спречавање и борбу против корупције и организованог криминала /познат као БОРКОР/, Службу за ревизију јавног сектора, Комисију за спречавање сукоба интереса и Комисију за одузимање илегално стечене имовине. У надлежности новог тела за борбу против корупције биће провера имовинског стања и сукоба интереса на високим нивоима власти. То предвиђа нова Стратегија спречавања корупције до 2020. г. коју су представили потпредседница владе Меглена Кунева и министар правде Христо Иванов.

Биће формиран и Национални савет за антикорупцијску политику код кога ће постојати и Савет грађана који ће водити дијалог између друштва и власти. Биће одређен и потпредседник владе за националног координатора за корупцију. Биће усвојене измене законске регулативе која се тиче банкарске тајности и приступа изјавама о имовинском стању. Ево шта је потпредседница владе Меглена Кунева изјавила о начину контролисања рада новог тела.

„Постојаће детаљни механизам извештавања, мониторинга и оцене, укључујући и независну екстерну процену - изјавила је она. - Процена рада институција за борбу против корупције која ће се спроводити сваке године од посебног је значаја, да бисмо били потпуно сигурни да смо избегли све могуће зависности, све сумње да је неко некога назвао и покушао да изврши притисак на рад неке независне бугарске институције.“

Стратегија се односи на период до 2020. г., а њени главни циљеви су „Да се Бугарска претвори у државу у којој ће ситна корупција бити сведена на просечан за ЕУ ниво, у државу у којој ће се корупција на високим нивоима власти кажњавати, институције за борбу против корупције ће радити ефикасно, а крајњи стварни резултат биће спречавање корупције“. Главни приоритет новог тела биће мониторинг 7.670 људи на високим државним функцијама.

По мишљењу Меглене Куневе, у ту сврху потребна је радикална промена система:

„У случају да постоје јавни сигнали о снажнијем корупционом притиску или веома важном друштвеном интересу, све своје напоре морамо усмерити у том правцу да бисмо имали брзе резултате. Ако видимо да институције траће своје време на ствари које нису тако битне, ако не могу да правилно одреде приоритете, могло би се рећи да нисмо на исправном путу и морамо нешто поправити. Од заштитника права грађана, од Службе за ревизију јавног сектора, од свих органа који су надлежни за извештавање и контролу у држави очекујемо да дају свој допринос како би напори за промену система били успешни.“

Грађани који су упутили дојаве и тиме допринели доношењу осуђујуће пресуде највероватније ће добијати новчану награду. Таква пракса постоји у Румунији. Министар правде Христо Иванов је везано за законски оквир изјавио следеће:

„Са данашњим даном не планирамо измене рокова застарелости. Лично сматрам да останемо у важећим оквирима и да тренутно нам нису потребни нови специјални закони.“

Румјана Бачварова, потпредседница владе и министар унутрашњих послова је изразила свој озбиљни скептицизам у погледу тог новог тела и наговестила да се од њега не могу очекивати никакви озбиљни резултати.

Превод: Албена Џерманова