Почетком априла код нас се појавила нова занимљива књига „Невероватне приче бугарских блага“. То није стручно издање, већ књига за децу, илустрована лепим сликама. Објављена је уочи отварања велике изложбе у Лувру „Епопеја трачких царева: Археолошка открића у Бугарској“.
Откривање блага понекад је случајно, забавно, а понекад помало тужно. Таква је, например, историја 13 златних предмета укупне тежине од преко 12 килограма, пронађених код села Влчитрн у северној Бугарској 1924. године. Ето како почиње књига: „Живело некад једно прасе које је годину дана јело из масивне златне зделе старе 3.600 година...“ Међутим, то је прасе обавило одличан посао, јер док је јело буквално је полирало једну страну свог неуобичајеног корита тако да је одједном постало јасно да је оно од злата. Међутим, други делови тог блага су били оштећени – неки су исечени и распродати парче по парче за златне зубне круне, например. Али и поред тога благо из Влчитрна и данас очарава својим сјајем, шта више – још увек нема аналога у целом свету.
„Свако дете било би радознало да научи ову сторију“, каже за Радио Бугарска сликарка Станка Желева, ћерка недавно преминулог председника Жеља Желева, и председник фондације Еasyart. Она је заједно са Надјом Тодоровом и Анелијом Пашовом аутор текстова и илустрација. Књига представља историју појединих блага, а одштампано је и луксузно издање на француском које ће бити презентирано у Лувру за време изложбе. „Моја су деца била веома узбуђена када сам им причала о археолошким налазима и после сваке сторије настојала су да виде све предмете и претраживала интернет. Она су била провоцирана чињеницом да у бугарским музејима има толико занимљивих ствари“, истиче Станка Желева.
Књига представља причу 20 блага и споменика културе. Међу њима су трачка гробница у Казанлаку, која је на Унесковој листи светске културне баштине, Варненска некропола из бакреног доба, где је пронађено најстарије обрађено злато у свету, блага из Панађуришта, Рогозена, Хотнице, Летнице, Синемореца итд.
А који су други дечји пројекти фондације Easyart?
„Ми радимо већ четири године. Почели смо пројектом „Уметност за мале у музејима“ – прича Станка Желева. - Он се наставља и данас, сваке суботе, бесплатним сликарским атељеима за децу у Националној галерији ликовних уметности или Софијској градској галерији. Деци помажу студенти, а ми обезбеђујемо прибор за сликање. Организујемо и један од највећих културно-образовних дечјих фестивала у Бугарској. Он је стартовао у Софији, те смо затим били гости Благојевграда, Русеа, Старе Загоре, Бургаса, Враце. Надамо се да обухватимо што је могуће више малишана. А интересовање заиста је огромно. Имамо и програм насловљен „Историја уметности у школи“ у склопу којег студенти на Академији ликовних уметности причају деци трећег разреда основне школе о светској историји уметности. Приређујемо и летњу школу у музејима са њиховим стручњацима. Тако деца могу да упознају софијске музеје. А наш музеј на точковима обилази целу Бугарску и помаже малишанима да сами открију тајне историје уметности и највећа уметничка дела. Наша је делатност у сфери образовних и културних програма. Сматрамо да култура и уметност помажу емотиван и креативан развој девојчица и дечака.“
Превод: Александра Ливен
Илустрације из књиге „Невероватне приче бугарских блага“
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..