Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Метроом и до софијског аеродрома

БНР Новини

Метро у Софији и даље пише своју историју. У другој половини 20. века становништво главног града достигло је 500 хиљада људи. Тако да је почела изградња великих стамбених насеља која су удаљена од центра. У нека од њих доселило се око 100.000 људи. Као резултат тога ускоро је Софијаца већ било милион и 400 хиљада, што свакако отежава кретање тесним улицама. Тада у помоћ долази метро.

28.01.1998 г. је пуштена прва деоница Софијског метроа са 5 станица. У 2012. г. већ саобраћају линије укупне дужине од 31 километра са 27 станица. У радним данима метро користи преко 300 хиљада путника дневно. Са данашњим даном укупна дужина пруга износи 36 километара са 31 станицом, а број путника расте из дана у дан.


2. априла председник Владе Бојко Борисов и градоначелница Софије Јорданка Фандакова званично су отворили и нову деоницу до аеродрома. Током првог дана грађани су се возили бесплатно. Путнике испред улаза станице „Аеродром Софија“ дочекује скулптура Орфеја, чији је аутор Крум Дамјанов.

Очекује се свакодневно око 45.000 путника да користи подземну железницу до аеродрома. То ће довести до смањења промета аутомобила, а уштедеће нам и штетне емисије гасова. Лепо је и то што већ постоји директна веза од аеродрома до Централне железничке станице и Централне аутобуске станице. И, за разлику од многих градова у свету, код нас се за путовање до аеродрома не плаћа скупља карта.


Једна симпатична жена са породицом је дошла да види нову станицу метроа на дан њеног отварања:

„Фасцинирани смо. Изузетно смо срећни да смо видели како метро већ вози и до аеродрома. Осим тога изгледа супер. Невероватно сунчано је и сви су људи насмејани. А највећа предност је да ће нам сада путовање бити удобније и брже, смањиће се закрћења на главним путевима.“

Неки људи чак су се определили за подземни саобраћај и одустали од комфора властитих кола:

„Ја сам дочекао сина на аеродрому. Дао сам му кључеве аута и рекао му да ћу ја отићи кући метроом, јер ми је тако згодније. Што је лепо, лепо је“, каже Марин Христов.

Данајил Бобанац, који често користи метро пак је рекао:

„Свиђа ми се како је изграђен метро. Изгледа одлично. Здрав је, коришћене су модерне технологије које су усклађене са великим прометом путника. А и изгледа лепо, што вам одмах пада у очи и ствара добро расположење.“

Петар Панајотов који је тек допутовао у Софију прича да не воли такси. И да ће од сада већ радо користити само метро.


Катја Јанкова већ више година користи метро, а на дан отварања нове деонице силазила је и радознало разматрала сваку нову станицу:

„Када улазим у метро-станице као да улазим у неки дворац, све је лепо и шарено. „Небо“ на плафону станице „Аеродром Софија“ симболизује летове. Поносна сам да сам Бугарка и путујем овим метроом.“

Људи још кажу да се у метроу осећају удобно и безбедно, као и да су сви натписи на таблама читки и јасни.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15