„Ово је књига писана 30 година, књига мог живота.“ Овим речима је Катја Зографова, директор Националног музеја књижевности почела своју причу о књизи „Славни, заборављени и забрањени“ која се недавно појавила на нашем тржишту. Катја Зографова верује да аутори који су данас потпуно заборављени или из политичких разлога били забрањени у доба социјализма, као што су Рајко Алексијев, Чавдар Мутафов и Фани Попова-Мутафова, такође с правом заслужују да се нађу у групи славних.
„Чак и када пишем о класицима тежим да разбијем неки штетан мит, да прикажем непознате архиве, преписке и дневнике, јер ми рад у музеју пружа могућност за ту другачију тачку гледишта према књижевности - каже она. - Мислим да је у време великих манипулација пажња према документу од битног значаја, мада се и он може фалсификовати или заменити. Али трагајући за праведношћу и истином ја увек тражим архивске изворе, документарне трагове.“
Катја Зографова за коју многи у шали кажу да је „хомо архиваријус“, истражује наслеђе не само наших славних аутора као што су Вазов, Јаворов, Јовков, Смирненски, Димитар Димов итд., већ и мање познатих, али вредних. На пример, пуно пажње је она посветила писцима који су живели у емиграцији попут Бориса Шивачева и Матвеја Валева.
„Најдрагоценији за нас је архивски фонд талентованих дела писца и сликара Бориса Шивачева који је 20-их година минулог века емигрирао у Латинску Америку - наводи она. - Четири године боравио је у Аргентини. На повратку је на броду којим је путовао иницирао побуну сиромашних јер је био изузетно праведан и хуман човек... Претучен је скоро до смрти. Здравље му је било трајно нарушено. У Бугарској је у једном тренутку било потребно да га ставе у корито од гипса, али чак je и тада, уз огромне напоре воље, он писао предивне књиге. Међу његовим делима су „Сребрна река“, „Писма из Јужне Америке“, први космополитски и хомосексуални роман у бугарској књижевности „Изумитељ“. Управо када је постао популаран и вољен, он је сасвим млад, у својој 30. години живота напустио овај свет. Фасцинира то што четири године после смрти овог дивног и талентованог човека, који је на жалост код нас потонуо у заборав, из Латинске Америке су и даље на његову адресу стизале књиге ради давања мишљења и оцене. Био је и талентовани критичар, поштовалац књижевности на шпанском језику. Његов је први превод романа „Доња Луис“ Шпанца Хуана Валере. Поред тога, писао је критику и есеје посвећене ауторима који су писали на шпанском језику. За собом је оставио занимљива дела.
Кад бих морала да своју књигу представим само једним изразом, онда би он гласио: књига дијалога између бугарске и других европских књижевности.“
Читаоцима ће можда бити занимљиво да сазнају о великом утицају код нас скандинавских аутора попут Ибсена, Стриндберга, Андерсена, или пак о утицају словенских аутора попут Љермонтова и Јана Каспровича.
Превод: Албена Џерманова
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..