Дан пошто је упозорио Европску комисију да ће пореске мере које уводи Грчка имати негативан утицај на Бугарску, министар финансија Владислав Горанов је подсетио да очекује њен одговор. При томе је нагласио да Комисија би требало да исто као што има претензије према Софији за непоштовање европског права, да буде захтевна и према Атини, како не би дошло до неједнаког третмана Бугарске. Пажња коју Софија посвећује још увек нереализованој намери Атине да уведе порез од 26 одсто на послове склапане између грчких и бугарских компанија је знак забринутости, а разлога за то има напретек и озбиљни су.

У ствари, грчка влада уводи превентивни порез од 26 одсто на послове са фирмама из држава, где је порез на профит за 50 одсто па и више нижи од оног у Грчкој (у Грчкој он износи 26 одсто, а у Бугарској – 10 одсто). Осим на Бугарску, слично опорезивање би се односило и на послове са Ирском и Кипром. Новац ће се задржавати превентивно, на рок до три месеца, за све партнере и биће ослобађан само уколико се докаже да циљ послова није избегавање плаћања пореза.

Бугарска страна је израчунала да би та мера смањила њену робну размену са Грчком за преко 20 одсто, што је изузетно забрињавајуће, с обзиром на њен велики обим, који надмашује 3 милијарде евра. У званичном приговору који је Софија доставила Европској комисији, поред наведеног, стоји још да ова мера крши и Споразум о избегавању дуплог опорезивања између Грчке и Бугарске. И још, слично опорезивање би се заснивало на претпоставци да се послови између компанија из две земље склапају само и једино у циљу пореских превара.

Посебно негативан ефекат ова би мера имала на регистрована у Бугарској друштва за увоз из Грчке, независно да ли су она са грчким учешћем или су у потпуности бугарска. Страдаће и грчке фирме које увозе из Бугарске, исто као и превозници робе. Проблем ће имати и банке у Бугарској које су власништво грчких група, јер ће и њихове трансакције у одговарајуће матичне банке у Грчкој бити превентивно опорезиване са 26 одсто.

Мере Атине су изазвале и негативну реакцију бугарских предузетника. Из удружења „Произведено у Бугарској – савез малог и средњег бизниса“ су упозорили да је предвиђени повратак средстава за нови порез од 26 одсто у року од три месеца очигледно неизводљив услов због финансијског стања Грчке. Удружење сматра да се ради о некој врсти забране пословања, која ће прекинути бугарски извоз у Грчку, и у изјави инсистира да бугарска администрација припреми одговарајуће мере. Негативно су реаговали и из Бугарске привредне коморе.

Бугарска администрација још увек није предузела противмере, нити припрема такве, али је премијер Бојко Борисов већ био приморан да негира тврдње да је упозорио грчког министра да су оне могуће. Ова мера, која још увек није на снази, јер се прописи о њеном спровођењу тек израђују, већ је изазвала напетост у иначе врло добрим трговинским везама између Бугарске и Грчке. А логично је да очекујемо и аналогне реакције од стране Ирске и Кипра. Занимљиво би било да видимо када и како ће реаговати и Европска комисија.

Превод: Александра Ливен