Прошле године је у анализи америчке обавештајно-аналитичке компаније „Стратфор“ /Stratfor Global Intelligence/ њен оснивач и директор Џорџ Фридман навео да је Црно море важан геополитички центар. „Тренутно су Украјина и Сирија-Ирак две активне позорнице ратних дејстава широког потенцијалног значаја. У више погледа између њих не постоји веза. Међутим, стратешки поглед САД требало би да се промени од идеје да су то различите позорнице, ка идеји да су у питању различити аспекти исте позорнице. На карти видимо да је са географске тачке гледишта Црно море "база" која повезује ове регионе“, казао је Фридман.

„Ова идеја није случајна и моје је мишљење да имамо довољно разлога да преиспитамо улогу коју ће Црноморски регион играти у развоју процеса у савременом свету“, изјавио је на трећој годишњој конференцији на тему „Балкан у 21. веку – бугарски поглед“ проф. Динко Динков, предавач међународних односа на Универзитету за националну и светску економију у Софији:

„Црно море дефинитивно је у средишту новонасталог региона са више међународних проблема. Сматрам да како бисмо схватили оно ново које се тамо појављује, ваља истаћи да је 2007. г., пријемом Бугарске и Румуније у чланство, Европска унија ступила на обалу Црног мора. Ми можда нисмо баш добро схватили смисао документа Европске комисије о Црноморској синергији објављеног свега неколико месеци после нашег приступања, али из њега постаје јасно да свако ко је заинтересован за било какво присуство у Црноморском региону, ни у ком случају не може да запоставља интересе ЕУ. Мислим да смо пропустили прилику да благовремено реагујемо на то. Приметио сам да амерички аналитичари наводе да је Црно море тачка укрштања многих интереса, а уједно с тим игра и главну улогу у спровођењу америчких планова везаних за Блиски исток, Кавказ, Украјину, Црноморски регион и Балкан. Дакле, како бисмо схватили процесе које се одвијају у том региону, а исто тако и његове перспективе, потребно је да обратимо пажњу на чињеницу да имамо две земље Црноморског региона чије самопоуздање и амбиције расту и оне желе да преузму значајнију улогу у савременим међународним односима. Реч је о Русији и Турској. Москва је, без сумње, демонстрирала такве амбиције и сама чињеница да је припојила својој територији Кримско полуострво довољна је да нас натера да мало озбиљније схватимо ситуацију. Турска која је тренутно 15-16. по величини економија у свету поставила је себи за циљ да до 2023. године, када ће бити обележено 100 година од оснивања Републике Турске, уђе међу првих десет економија света. То потврђује жељу и намере Турске да има све осетније присуство не само у региону Црног мора, већ и у регионима у његовој близини.“

По речима проф. Динкова, гарантије за безбедност у региону Црног мора могу да буду обезбеђене једино ако се узму у обзир планови свих земаља које имају интересе у региону. У питању су не само моћније земље Црноморског региона, већ и САД и ЕУ. Јер би у супротном настали нови проблеми.

„Постоји још једна, изузетно битна ствар, која треба да буде предмет озбиљнијих анализа - рекао је проф. Динков. - А наиме, реч је о међународној регулативи којом се прописују услови и правила пловидбе у водама Црног мора. Свима је позната Конвенција из Монтреа којом се регулишу правила пловидбе, а која предвиђа да ратни бродови из држава које не излазе на Црно море могу да остану у водама тог мора најдуже 21 дан. Изузетно пажљиво пратим ситуацију и примећујем како неке земље покушавају да заобиђу ограничења и обавезе које проистичу из те конвенције. Из поштовања међународног права произлазе и неке нове перспективе за земље попут Бугарске и Румуније које су такође земље Црноморског региона. По мени, узимајући у обзир заједничку спољну политику ЕУ, чланство Бугарске у НАТО треба да буде уврштено у једну нову стратегију заједница чији смо ми члан.“

Превеле: Марина Бекријева, Ајтјан Делихјусеинова