Бугарски енергетски холдинг (БЕХ) је државни господар бугарске енергетике. Он контролише производњу и продају електричне енергије, одређује правила игре на тржишту гаса. То је де факто државни монопол који је теоретски забрањен важећим прописима ЕУ, али практично несметано ради. И као што је са било којим државним монополистом, његов посао не иде добро, профит опада, а дугови расту. Међутим, ове године се почело озбиљније говорити о либерализацији тржишта и детронирању господара.
Неконтролисана и свемоћна државна структура се до те мере уживела у улогу господара тржишта енергије у Бугарској да је на себе навукла гнев Брисела који одавно сумња да она злоупотребљава свој доминантни положај и не поштује правила слободног тржишта. Ових дана је Брисел поново шкрипнуо зубима и припретио јачањем контроле и продубљивањем истраге против Бугарског енергетског холдинга, при чему није сакрио да уједно намерава да му изрекне новчану казну у износу од 10 одсто његовог годишњег промета. Холдинг је, међутим, мирно одговорио да припрема одговор на забринутост Европске комисије.
Истог дана када је Брисел поново запретио прстом енергетској мегаструктури, стигла је и вест да међународна рејтинг агенција Fitch Ratings снижава кредитни рејтинг бугарске компаније и ставља је под посебни надзор. Ова вест није могла да остане непримећена од стране шефова холдинга који би требало да буду још више обесхрабрени након што је и друга велика рејтинг агенција - Standard&Poor’s, учинила исто почетком марта ове године. То и не може бити другачије, јер прелиминарни подаци указују да су у 2014. години губици холдинга износили 260 милиона евра, а томе треба додати и неизмирени дуг од 500 милиона евра. Све то озбиљно доводи у питање ликвидност БЕХ-а, сматрају експерти.
У међувремену су објављени статистички подаци о платама у различитим секторима привреде у земљи. Они јасно показују да запослени у сектору енергетике примају једне од највећих плата код нас, и то у ситуацији када цео сектор трпи губитке. Утицајни председник Парламентарног одбора за енергетику и бивши министар Дељан Добрев признао је да су у енергетици плате највеће, а социјалне тековине најбројније. Он је као пример „овог комунизма“ навео и чињеницу да је број запослених у НЕ „Козлодуј“ 4.200, док је, према пројекту изградње друге нуклеарке „Белене“, код истог капацитета, требало да буде 800 људи.
Очигледно је да су бугарској енергетици преко потребне промене, посебно имајући у виду да задужења Националне електричне компаније која је део Бугарског енергетског холдинга, већ премашују 1,6 милијарди евра. На дневном реду бугарске владе поново се нашла идеја отпре четири године о делимичној приватизацији холдинга емитовањем његових акција на Бугарској ефектној берзи или на неком другом тржишту капитала. То, међутим, наилази на отпор популистичких политичких кругова који страхују да би таква операција неминовно довела до повећања цена електричне енергије. За сада се оне, супротно свакој економској логици, задржавају на нивоу који произвођачима и добављачима не гарантује исплативост уложених средстава.
Превела: Марина Бекријева
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..