У Софији је одржана Трећа национална конференција „Балкан у 21. веку – бугарски поглед“. Професори са Универзитета за националну и светску привреду, представници бугарске академске заједнице и Амбасада Русије, Украјине и Турске код нас, дипломате од каријере, чланови Савеза студената за истраживање међународних односа расправљали су о темама везане за улогу геополитике у региону Црног мора, украјинској кризи и Балкану. У интервјуу Радију Бугарска шеф Института за економију и међународне односе Љубомир Кјучуков одговорио је на једно од разматраних на конференцији питања: Да ли је европски умор створио вакуум који је довео до новог геополитичког прелома на Балкану?

„Ово је једна од горућих тема у политичким дебатама Европе пошто постоји мишљење да Русија покушава да подели Балкан, а украјинска криза једино погодује остваривању њене намере у региону и Европи - рекао је Кјучуков. - По мом мишљењу, Русија не поседује политички и економски потенцијал „да поцепа“ Балкан. Проблем је у томе што се Европска унија постепено повлачи из активне улоге коју је до сада имала у региону. То је, у ствари, последица тзв. европског умора проузрокованог великим проширењем које је окончано приступањем Бугарске и Румуније, а затим и Хрватске Европској унији. Европа се тренутно налази на раскршћу што је у великој мери одвукло пажњу са процеса проширења, конкретније на земље западног Балкана. Као последица тога створио се вакуум ЕУ у региону што објашњава и све мању безбедност. Одлука Европске комисије, коју је формулисао њен председник Жан-Клод Јункер, а према којој до 2020. године није предвиђено ново проширење ЕУ, није никога изненадила, али је зато довела до компромитовања самог процеса као интензивности, подстицаја на реформе, а не на последњем месту и као обавезе ЕУ. По мени, за регион постоје основно два ризика. С једне стране, то су међунационалне поделе које постоје, тј. посматра се тренд препорађања старих национализама и појаве нових, а с друге – то су унутарнационалне поделе. И овај европски вакуум неће попунити Русија, већ радикални ислам који цепа друштва и доводи до много већег прелома у самом срцу Балкана него ли тренутно сучељавање Европа-Русија.

Ова линија поделе неминовно ће имати свој наставак у правцу централног и западног дела континента. И овде бих рекао да борба против тероризма радикалног ислама може бити успешна једино у савезу са исламом на националном и међународном нивоу, у правцу изолације радикализма у исламу. Јер је алтернатива овом приступу глобални сукоб на верској основи.“

Какав је бугарски поглед на ситуацију?

„Могло би се рећи да је у већини случајева бугарски поглед исувише фокусиран на праћење заједничких одлука, а много мање устремљен ка учешћу у њиховом доношењу - рекао је Љубомир Кјучуков. - Тачно је да се у оквиру ЕУ и НАТО разматрају ставови, усвајају заједнички приступи и доносе заједничке одлуке. Све земље чланице се морају придржавати њих и то је сасвим нормална ствар. Али свака земља мора да учествује у процесу доношења одлука. По мени, тренутно у Европи постоје два главна тренда. Први бих условно назвао „антируским“, а други „проевропским“, што не значи „проруски“. Са ове тачке гледишта мислим да је за Бугарску важно да буде део оног тренда који тражи европске димензије, европску безбедност са Русијом, а не безбедност против Русије. За овај се став залажу водеће земље попут Немачке и Француске, а бар у последње време успевају и да га протурају.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова, Албена Џерманова