20. марта, на Међународни дан франкофоније, у бугарском парламенту се организује интересантна бугарско-француска конференција на тему: „Култура, иновације, развој“, посвећена улози културних индустрија у развоју савременог града. Међу организаторима конференције су МИП, Француски институт и Удружење носилаца француског Ордена академских палми.
У последње време престоница Бугарске може се похвалити брзим успоном културних индустрија чији удео достиже 8 одсто БДП-a града, што је доста изнад европског просека од 4,4 одсто. Подсетимо да се у ред тих индустрија убрајају филм, забавни софтвер, архитектура, дизајн, занати, културни туризам и др. Интензиван културни живот у Софији нарочито последњих година резултат је плодне и све активније сарадње општине и различитих грађанских удружења која окупљају првенствено младе људе са иновативним идејама као што су „Трансформатори“, „Zona Cultura“, „Open Arts“ и др.
У питању је континуирана политика општине, каже Тодор Чобанов, заменик градоначелника Софије, задужен за ресор културе:
„То је део наше филозофије, која је од 2013. године преточена и у 10-годишњу стратегију развоја културе. Дубоко верујемо у тзв. приступ одоздо навише: раме уз раме са представницима цивилног друштва тражимо најбоља решења. Очекујемо од грађанских удружења да сама идентификују проблематичне области, да иницирају пројекте и идеје, које ћемо ми подржати. Овакву филозофију примењујемо и у погледу бивших индустријских и инфраструктурних објеката. Најбоља решења о уметничкој трансформацији тих зона понудиле су управо грађанске формације.
У новом 7-годишњем периоду европских програма за бољу конкурентност, културне индустрије су већ укључене у мере за подстицање стварања кластера и инкубатора.
„Интересантан пример је тзв. „Зона Култура“ - наводи Чобанов - која се развија у етапама у једној бившој великој фабрици. Резултат је постигнут захваљујући дугогодишњој подршци коју смо пружали културној иницијативи „Софија дише“. Ове по свом формату сајамске приредбе на улицама престонице окупиле су младе људе, створен је трајан модел интеракције. На тај начин је формиран један репродуктивни инкубатор младих уметника и њихових група.“
Предстоји да се на креативан начин преуреди и обликује сада неискоришћени трг испред Централне железничке станице. „Водимо разговоре са омладинским позоришним трупама, са организацијама колекционара ретро аутомобила и представницима грађанског друштва како бисмо пронашли најбоље решење“, прецизира заменик градоначелника. Уосталом, такве праксе су добро познате у великим европским градовима. Тодор Чобанов је имао прилику да се упозна са искуством Марсеја:
„Један од успешних примера је тзв. „Фабрика за културу“, створена у напуштеној дуванској фабрици у Марсеју. Захваљујући енергији велике коалиције стваралачких организација, она се претвара у један од најбоље функционишућих модела у Европи. Ова „фабрика за културу“ је већ не само потпуно самостална, финансијски и организационо, него је спремна да подели своје искуство са различитим оператерима широм Европе.“
Резултат грађанске стваралачке иницијативе је и укључивање Софије у светску мрежу креативних градова УНЕСКО-а, са посебним акцентом на филмску уметност. За то је нарочито заслужан основани пре двадесетак година Софија филм фест, који је, према америчком филмском часопису „Варајети“, један од најугледнијих у свету.
Превела: Катарина Манолова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..