Током читаве ове недеље бугарска финансијска делегација коју је водио министар финансија Владислав Горанов, обилази европска финансијска тржишта у покушају да ухвати атмосферу и да њихове клијенте убеди да купе хартије од вредности које ће до краја месеца бити емитоване за финансирање јавног дуга Бугарске. Обилазак је започео у понедељак у Лондону, наставио је према Паризу, а коначна станица му је у Минхену и Франкфурту.
Први корак ка успешном пласману новог дуга већ је учињен регистрацијом Програма за средњорочни дужнички инструмент Бугарске на луксембуршкој ефектној берзи, вредности од 8 милијарди евра. Тај Програм је добио позитивну оцену бонитетне агенције Moody's, која ће имати само индиректни утицај на поједине емисије, а за њих постоји јасноћа само за ову годину. Према Закону о буџету, на тржишту дуга ове године могуће је задужити се до 3,5 милијарди евра, а парламент је већ ратификовао посредничке уговоре са четири велике међународне банке, које ће ову финансијску операцију обавити у име бугарске владе. Експерти сматрају да ће се прва емисија дужничких хартија од вредности Бугарске за ову годину појавити на тржишту до краја године, а њена вредност ће бити око 1-1,5 милијарди евра. Још није познат рок измирења дуга, али мало је вероватно да ће бити мањи од 5 година. Све ће зависити од прорачуна Министарства финансија, које треба да понуди решење како износ отплате дуга не би био енормно велик у оквиру једне године.
Бугарска је последњи пут изашла на међународна тржишта дуга јуна прошле године. Тада су инвеститори купили државне обвезнице у вредности 1,5 милијарди евра са изузетно ниском, за земљу са рејтингом какав има Бугарска, каматом од нешто изнад 3 одсто. Отада се доста тога променило и каматне стопе бугарских вредносних папира могу бити друкчије. Постоје два основна чиниоца која међутим делују супротно на доходовност по бугарским трезорским записима. Агенција за кредитне рејтинге Standart&Poor's децембра прошле године снизила је степен кредитне способности Бугарске и оценила наше вредносне папире као „ђубре“. А то значи да ће они који се буду усудили да такво ђубре купе, тражити накнаду за свој ризик, другим речима Бугарска ће морати да плати више како би обезбедила већу доходовност тим инвеститорима.
С друге стране међутим, тржишта Европе су преплављена слободним финансијским средствима, чији доток обезбеђује Европска централна банка (ЕЦБ). Тај новац је јефтин и мора се у нешто уложити како би доносио приходе. Због обиља новца камате су изузетно ниске, чак негативне кад је у питању ЕЦБ и то ће очито снизити камате на бугарске дужничке хартије од вредности. Бугарској то иде на руку и зато је сада прави тренутак за пласман новог јавног дуга.
Шири спектар јасноће очекујемо крајем недеље када се завршава обилазак бугарских финансијских стручњака и банкара. До краја месеца земља ће понудити на међународним тржиштима своје обвезнице. Истини за вољу, задуживање није нешто чиме би се неко могао поносити, али у савременом свету скоро и да нема земље, без обзира да ли је сиромашна или богата, која ником не дугује новац. Очито да Бугарска не може бити изузетак у том погледу, тим више да је степен задужености земље испод 30 одсто БДП-а и остаће низак упркос новој емисији дуга.
Превела: Ана Андрејева
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..