Рилски манастир је један од симбола Бугарске. Он је 1976. проглашен националним историјским спомеником, а 1983. је уврштен на УНЕСКО-ву листу Светске баштине. Манастирски комплекс је изграђен на површини од 8.800 квадратних метара. Високи 22 метра камени зидови ограђују просторно двориште, храм Рождества Богородичног, Хрељову кулу, зграде са ћелијама монаха и конак за вернике. У комплексу има око 300 просторија, а ради и музеј, чија збирка представља знамениту историју тог светог места.
Обитељ је основана у првој половини 10. века, када је монах Свети Иван Рилски, небески заштитник бугарског народа, изабрао пустињаштво као најбољи начин једињења са Богом. Постепено она је постала један од најважнијих хришћанских центара државе и двојица бугарских царева – Иван Александар и Иван Шишман су му донирала средства. Тако је уз њихову помоћ и свесрдним радом верника Рилска обитељ достигла свој успон у 12–14. веку. У 14. веку манастиру је средства даровао локални феудалац Хрељо Драговол и изграђена је солидна црква са дивном архитектуром и декорацијом.
У тонском архиву Бугарског националног радија се чува глас покојног библиотекара Свете Рилске обитељи Стојана Бахчеванџијева, који је детаљно познавао њену историју:
„Већ од свог оснивања Рилски манастир је постао културно и књижевно средиште. Ми сматрамо да је Иван Рилски био не само писмен, али и веома културан човек. Нико не оспорава завет који је он оставио својим ученицима, који садржи веома занимљиве податке о односима међу монасима, између игумана и браће и уопште о животу старог монаштва. Вероватно је сам Иван Рилски научио већи део монаха читању и писању и како да развијају тај свој рад. После његове смрти у манастиру је започела свесрдна књижевна делатност. У једној белешци на маргинама преписаног завета Ивана Рилског из 14. века се тврди како је, када су се Османлије приближили Рилском манастиру, тадашњи игуман Домецијан наредио скупити све златне и вредне црквене предмете, одећу и богослужбене књиге и сакрити их, да би их нечестивци не оскрнавили. Нама није познато шта се десило са манастиром после најезде Османлија, али поуздано знамо да одмах после првих година ропства манастир је захваљујући повељи Цара Ивана Шишмана која му је давала бројна права, добио од тадашњег султана ферман, којим је себи обезбедио самосталност и неприкосновеност монаха и њихове имовине. Око 1420. године манастир је био срушен и остао напуштен 30-ак година. Али се после тога он препородио за нови живот.“
У доба националног препорода 18–19. века Рилски манастир јe био огњиште које је запалило варнице вере, духовности и образовања на бугарском поднебљу, отварајући око 50 метоха у земљи.
Аутор савременог манастирског комплекса је први бугарски архитекта Алекси Рилец, који је у периоду 1816-1819. г. створио архитектонски план и руководио изградњом источног, северног и западног крила. Средином 19. века подигнута је главна манастирска црква Рождества Богородичног, чији је градитељ првомајстор Павел Иванович. Осликавали су је многи мајстори, али је само чувени Захарије Зограф потписао своје фреске. Изузетно вредан је и позлаћени иконостас са филигранским дуборезом.
Данас лепота и историја Рилског манастира су живи и он је прави музеј бугарске духовности. А његов статус националног и светског блага привлачи импресиван број домаћих и страних гостију.
Превод: Александра Ливен
Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..
Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..
„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..