10. марта у софијском биоскопу „Лимијер“ у оквиру Софија Филм Феста одржана је светска премијера италијанског филма „Деца Маама“ (FIGLI DI MAAM). Тим поводом у Софију су допутовали легендарни глумац Франко Неро и његов колега Лука Лионело, редитељ Паоло Консорти и продуцент Ђузепе Лепоре. Како наводе организатори фестивала, историја нас води у зградурину бивше фабрике за кобасице где данас живе бескућници, у тренутку када се на иницијативу музејске структуре „Маам“ тамо припрема одржавање изложбе савремене уметности, а у циљу заштите бескућника којима прети избацивање на улицу.
У филму постоји и „бугарски траг“ – аутор костима је наш млади дизајнер Иван Донев:
Забављали смо се док смо радили. Тражили смо начин да се максимално приближимо амбијенту, који је веома специфичан. За постизање траженог ефекта чак смо користили рециклиране материјале. Били смо убеђени да је за посебни стил ових костима веома важно да пронађемо алтернативу. И не ради се само о савременој одећи, јер се филмска прича одвија у прошлости, садашњици, а завирује и у будућност. Основно је што смо настојали да придамо стварима природан облик. Зато смо и глумца Луку Лионела обукли у дрес „Роме“. А употреба материја попут лана нам је помогла да употпунимо природну визију. Користили смо и несвакидашње елементе какве су витешке кациге, али смо уместо перја у њих забадали цвеће. Определили смо се за љиљан, јер је он симбол чистоте. Било је и занимљивих шминкерских ефеката. Рекао бих да смо све урадили одлично.
Који су Ваши будући пројекти?
Моји су пројекти везани за високу моду и за уметност, јер је, по мени, мода једно од лица уметности. Радим на једном занимљивом културном пројекту – да покажем бугарски фолклор свету. Покушавам да успоставим везу са другим државама, где ћу представити наш фолклор, јер је он моја права инспирација. Завршио сам разред музичког школовања, смер традиционално народно певање и игре, тако да ми је фолклор у срцу. Зато и стално тражим инспирацију у бугарском фолклору. Моји пројекти су уједно монденски, јер су везани за свет високе моде. У мом раду настојим да повежем културу и моду и да људима покажем како је и сам начин одевања у ствари дијалог, али дијалог без речи. Музичка позадина мојих ревија је увек бугарска народна музика без обзира у ком делу света их приређујем. Мислим да бугарски гласови, бугарске мелодије поседују магичну моћ која опчињава многе људе. Није случајно што је наш музички фолклор коришћен у светској кинематографији.
Иван Донев даје неке аутобиографске податке о себи:
Завршио сам гимназију у Пловдиву. Одмах после тога сам отишао у Италију где сам уписао најстарију академију високе моде у Риму – „Коефија“. После тога сам стекао магистарски степен у модном маркетингу. Неколико месеци касније неки модни фотографи, организатори недеља високе моде у Португалији и Турској упутили су ми атрактивне предлоге. Недавно сам посетио Катар где радим на пројекту чији је циљ да промовише бугарски фолклор. Могу рећи да се на моју срећу ствари брзо одвијају и то ме радује зато што видим да је мој таленат препознат, а рад – цењен.
Додаћемо и то да је млади модни креатор добитник више награда за таленат и достигнућа. Иван Донев је доспео и у престижна издања у којима су објављени чланци и информације о његовом стваралаштву.
Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..
У првим данима јесени , житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..