Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Иван Донев – бугарски траг у филму „Деца Маама“

Кадар из филма „Деца Маама“

10. марта у софијском биоскопу „Лимијер“ у оквиру Софија Филм Феста одржана је светска премијера италијанског филма „Деца Маама“ (FIGLI DI MAAM). Тим поводом у Софију су допутовали легендарни глумац Франко Неро и његов колега Лука Лионело, редитељ Паоло Консорти и продуцент Ђузепе Лепоре. Како наводе организатори фестивала, историја нас води у зградурину бивше фабрике за кобасице где данас живе бескућници, у тренутку када се на иницијативу музејске структуре „Маам“ тамо припрема одржавање изложбе савремене уметности, а у циљу заштите бескућника којима прети избацивање на улицу.

Кадар из филма

У филму постоји и „бугарски траг“ – аутор костима је наш млади дизајнер Иван Донев:

Забављали смо се док смо радили. Тражили смо начин да се максимално приближимо амбијенту, који је веома специфичан. За постизање траженог ефекта чак смо користили рециклиране материјале. Били смо убеђени да је за посебни стил ових костима веома важно да пронађемо алтернативу. И не ради се само о савременој одећи, јер се филмска прича одвија у прошлости, садашњици, а завирује и у будућност. Основно је што смо настојали да придамо стварима природан облик. Зато смо и глумца Луку Лионела обукли у дрес „Роме“. А употреба материја попут лана нам је помогла да употпунимо природну визију. Користили смо и несвакидашње елементе какве су витешке кациге, али смо уместо перја у њих забадали цвеће. Определили смо се за љиљан, јер је он симбол чистоте. Било је и занимљивих шминкерских ефеката. Рекао бих да смо све урадили одлично.

Који су Ваши будући пројекти?

Моји су пројекти везани за високу моду и за уметност, јер је, по мени, мода једно од лица уметности. Радим на једном занимљивом културном пројекту – да покажем бугарски фолклор свету. Покушавам да успоставим везу са другим државама, где ћу представити наш фолклор, јер је он моја права инспирација. Завршио сам разред музичког школовања, смер традиционално народно певање и игре, тако да ми је фолклор у срцу. Зато и стално тражим инспирацију у бугарском фолклору. Моји пројекти су уједно монденски, јер су везани за свет високе моде. У мом раду настојим да повежем културу и моду и да људима покажем како је и сам начин одевања у ствари дијалог, али дијалог без речи. Музичка позадина мојих ревија је увек бугарска народна музика без обзира у ком делу света их приређујем. Мислим да бугарски гласови, бугарске мелодије поседују магичну моћ која опчињава многе људе. Није случајно што је наш музички фолклор коришћен у светској кинематографији.

Кадар из филма

Иван Донев даје неке аутобиографске податке о себи: 

Завршио сам гимназију у Пловдиву. Одмах после тога сам отишао у Италију где сам уписао најстарију академију високе моде у Риму – „Коефија“. После тога сам стекао магистарски степен у модном маркетингу. Неколико месеци касније неки модни фотографи, организатори недеља високе моде у Португалији и Турској упутили су ми атрактивне предлоге. Недавно сам посетио Катар где радим на пројекту чији је циљ да промовише бугарски фолклор. Могу рећи да се на моју срећу ствари брзо одвијају и то ме радује зато што видим да је мој таленат препознат, а рад – цењен.

Додаћемо и то да је млади модни креатор добитник више награда за таленат и достигнућа. Иван Донев је доспео и у престижна издања у којима су објављени чланци и информације о његовом стваралаштву.

Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На „Европским дијалозима“ у Рену представљен бугарски филм о Сребреници

Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..

објављено 4.12.24. 09.14
Никола Замбели и Мариja Македонска

Чување обреда и завета предака: Пут ка нашим коренима

Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..

објављено 28.11.24. 11.10

Бијенале илустрације по четврти пут отвара своја врата

Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..

објављено 26.11.24. 07.25