Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

55. издање фестивала „Мартовски музички дани“

„Ово је фестивал премијерних приказивања, свежих идеја и напуштања традиционалних оквира“, овим речима је Ива Чавдарова, уметнички директор фестивала „Мартовски музички дани“ дефинисала основне линије програма 55. издања форума. Фестивал који се традиционално одржава у другој половини месеца марта (13-29. март) окупља престижне ансамбле, оркестре и солисте из свих делова света.

„Сасвим логично је да фестивал „Мартовски музички дани“, један од најстаријих и угледнијих музичких форума код нас, својим поштоваоцима понуди богат музичко-сценски програм уз учешће преко 35 престижних оркестара и састава - прича Ива Чавдарова. - Лепеза стилова је широка почев од барока до савремене музике и џеза. Отварање фестивала, 13. марта, подудара се са обележавањем 55. годишњице Националне уметничке школе „Проф. Веселин Стојанов“ у подунавском граду Русеу. На сцени ће наступити бивши студенти школе међу којима су диригент Емил Табаков, виолиниста Светлин Русев, као и сви чланови Фестивалског оркестра који је формиран специјално за ту прилику. 16. марта ће публика бити у прилици да види премијеру камерног оркестра „Кремерата Балтика“ и француског џез виолинисте Дидијеа Локуда. Класични танго Астора Пјацоле срешће се са ауторским импровизацијама дела истакнутог композитора. Слободно могу рећи да ће сва имена на програму својим извођењима на посебан начин обележити овогодишње издање фестивала. Наши гости ће бити ансамбл „Московски солисти“, Румунски национални симфонијски оркестар са солистом Пламеном Манговом, Матијас Герне, Симфонијски оркестар Бугарског националног радија, Евгени Божанов… У оквиру форума ће 24. марта свој специјални пројекат представити Жорди Савал, један од најистакнутијих савремених интерпретатора барокне уметности. Виртуоз на виоли да гамба (виола за ноге) ће на сцени наступити у друштву Пјера Антаја, клавесин, и Хавијера Дијаса Латора, теорба и гитара.

Највећи изазови овогодишњег издања су две премијере које ће представити Опера у Русеу. 25. марта ће на сцени Државне опере у Русеу бити представљена опера „Катерина Измајлова“ која је својеврсни наставак првог постављања истог дела на Русенској сцени пре тачно 50 година, што се догодило у присуству аутора, Дмитрија Шостаковича. „Нову“ Катерину Измајлову представиће сјајна глумачко-певачка екипа на челу са Вером Немировом, истакнутим оперским редитељем. Друга премијера је дела „Зачарани“, мадригалне комедије као што ју је окарактерисао њен аутор Божидар Спасов. Реч је о јединственој по својој врсти синтетичкој представи у режији Татјане Соколове и Симеона Симеонова, под диригентском палицом Драгомира Јосифова. У партнерству са фондацијом „Америка за Бугарску“ направили смо пројекат који је углавном намењен младим и најмлађим гледаоцима. Реч је о пилот издању серије од шест концерата и перформанса који су реализовани уз помоћ савремених интерактивних средстава. На завршници фестивала која ће бити одржана 29. марта публика ће имати прилику да ужива у врхунском музичком догађају, концерту Русенске филхармоније са руководиоцем Најденом Тодоровим и солистом Милом Георгијевом.“




Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

"Божићна химна"

"Божићна химна" је једна од најновијих бугарских песама посвећених радости и духу божићних празника. Ову инспиративну композицију Георги Костадинов изводи заједно са младим певачима вокалне групе "Diamond". Идеја за песму настала је пре годину..

објављено 25.12.24. 12.15

Поруке најпознатијих светских божићних песама најбрже допиру до срца на бугарском језику

Божић је веома посебан празник за певачицу Румјану Коцеву. Годинама уназад она породицу и пријатеље окупља у свом дому – стварајући драгоцене тренутке који њене дане греју све до следећег Божића. Ове године, поп певачица је домаћој публици поклонала..

објављено 25.12.24. 11.05

„Чиста Дево“

Једно од најлепших дела вековне вокалне уметности Цркве, посвећене нашој заједничкој Мајци.  Нека ово буде поздрав свим хришћанима широм света поводом светлог празника Рођења Христовог!

објављено 24.12.24. 11.00