Представници Светог Синода Бугарске православне цркве и Министарство туризма су се договорили да се манастири више окрену туризму. Предвиђа се оспособљавање посебних водича уз чију ће стручну помоћ туристи обилазити свете обитељи у Бугарској и упознавати не само њихове архитектонске и историјске вредности него и духовни живот тих места.
У раним 90-им годинама када је Бугарска кренула путем демократије, атеистичка традиција комунистичке државе је напуштена и постепено се почео развијати верски туризам. Појавиле су се и прве туристичке агенције које у понуди имају верска путовања. Из године у годину оне организују све више посета манастирима, црквама и другим светим местима. Да би изашли у сусрет том интересовању, неки манастири су почели градити хотелске капацитете погодне за смештај не само ходочасника, већ и других туриста, жељних да побегну од стреса и сујете данашњице и уроне у манaстирску тишину и спокој. Неки од тих јединствених објеката имају вишевековну историју. „Важно је знати да у овој врсти туризма велику улогу има реч. Чак и само неки камен или зид древног храма може бити представљен тако да оживи читав један временски период. Због тога се акценат ставља на припрему туристичких водича који би били у стању да гостима испричају ненаметљиву причу о објектима који се памте“ – каже Георги Тодоров из највеће агенције специјализоване за верски туризам. По његовим речима, то је сегмент туристичке привреде који није довољно развијен упркос свом несумњивом потенцијалу.
Која су најпосећенија одредишта верског туризма ?
„Рилска света обитељ, Роженски манастир, живописни Кремиковски манастир… Једном речју, запад и југозапад Бугарске су подручја у којима је древна традиција православне хришћанске уметности добро очувана у манастирима - каже Георги Тодоров. - Ту ваља посебно поменути цркву Светих Теодора Тирона и Теодора Стратилата у селу Добарско недалеко од Банског, Земенски манастир Свети Јоан Богослов, средњовековни храм Светог Георгија недалеко од Ћустендила и Бојанска црква у Софији, уврштена на Унескову листу светске културне баштине, која своју славу дугује фрескама из 13. века. Софија је уосталом једно од већих средишта бугарске средњовековне верске архитектуре и уметности. На жалост, многи храмови који су се некад налазили у центру града, одавно су порушени, али они који су остали у околини, једна целина од око 40 манастира позната под именом Софијско Светогорје, побуђује интересовање љубитеља религиозног туризма.“
Према Георгију Тодорову, стотинак манастира у целој Бугарској значајно је не само за историју црквене уметности и њене поштоваоце већ и за сваког знатижељног путника. За сада је занемарив број њих обновљен и доступан туристима. Најпосећенији, поред Рилског манастира из 10. века, су Бачковски и Тројански манастир. Како нас уверава Георги Тодоров, погрешно је мислити да је за време петовековне османске владавине духовна култура Бугара назадовала.
„Узмимо као пример 18-19. век. Познато је да у том периоду световна култура није била духовно узвишена. Баш у то време у Бачковском и Рилском манастиру доживела је процват религиозна уметност, пострани од културно-уметничких праваца какви су рококо и класицизам, уопште веома далеко од световне таштине којом је у оно доба била прожета западна Европа. Дела врсног иконописца 19. века Димитра Зографа и Димитра Хаџиикономова из Банског, која се могу видети у Рилском манастиру, речити су пример те битне разлике у светоназору уметника.“
Истраживање спроведено међу љубитељима верског туризма показује да они који крећу у обилазак по црквама и манастирима више воле да објекте из хришћанског угла гледања представља духовно лице. Тренутно се испитује могућност да се у разгледању манастира и цркава професионалном туристичком водичу придружује и духовно лице из одговарајућег манастира.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: БТА
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..