Ових дана је Министарство туризма објавило резултате завршене крајем децембра прошле године велике кампање за промоцију Бугарске у иностранству. Средства за њу су обезбеђена из европских фондова и износила су отприлике 7 милиона лева. Међутим, колико је ефикасна била ова рекламна кампања и који су конкретни резултати, нико није спреман да коментарише. Полажу се наде да ће се захваљујући већој препознатљивости Бугарске привући туристи углавном из западне Европе како би се надокнадио забрињавајући пад туристичких посета из Русије и Украјине.
„Kризни PR“ – овако су представници туристичког ресора окарактерисали рекламну кампању спроведену у Русији и Украјини у тешкој за ову грану домаће индустрије 2014. години. Према статистичким подацима, одлив туриста из тих земаља износио је 3,7 одсто, односно 8,7 одсто. Довољно је рећи да су то за Бугарску приоритетна тржишта, зато што је број ових гостију традиционално највећи у нашим одмаралиштима. Конференције за новинаре са познатим бугарским шоуменима и историчарима који су слаткоречиво причали о вишевековном културно-историјском наслеђу наше земље, телевизијски програми и рекламни видео спотови, занимљиви билборди у Москви и Санкт Петербургу, публикације на више десетина сајтова, као и низ информативних тура по земљи организованих за руске и украјинске новинаре имали су за циљ да допринесу задржавању позиција Бугарске на овим за њу значајним тржиштима. Сличне промотивне туристичке кампање спроведене су и у Немачкој, Румунији, Пољској и Шведској са идејом да се због смањења броја руских и украјинских туриста привуку гости из ЕУ. Претпоставља се да су поруке које је наша земља упутила, стигле до скоро 60 милиона становника Старог континента. Оне су биле фокусиране пре свега на културно-историјску баштину за коју, према најновијем истраживању Министарства туризма, страни туристи показују највеће интересовање. Друго је питање до које су мере лансирани преко страних медија слогани као што су „Дестинација свих годишњих доба“, „Задивљујућа, импресивна, гостољубива“ или „Упознај другачију културу и историју“ оригинални и упечатљиви. Тешко да би на тај начин Бугарска успела да промени свој имиџ јефтине морске дестинације и да привуче богатије госте са разноврсним интересима којима стварно има много тога да понуди. Међутим, према Министарству туризма, ефекат кампање у иностранству се не треба мерити само растом броја туриста. „Покушали смо да формирамо позитиван однос према Бугарској и подигнемо свест о нашој земљи као месту за одмор“, рекла је Анелија Генова, руководилац пројекта.
Проблем је у томе да прогнозе за лето 2015. такође нису повољне, уз то не само у погледу броја руских и украјинских туриста. Пре неколико дана ресорна министарка Николина Ангелкова састала се са представницима једних од водећих светских туроператора „Томас Кук“ и „Некерман“, који су овом приликом изјавили да очекују тешку за Бугарску летњу сезону. Сада су наде усмерене ка не тако захтевним бугарским туристима са скромнијим финансијским могућностима, који воле да се одмарају у домаћим црноморским летовалиштима и некако лакше подносе нелагодности везане за буку, квалитет услуга, превелику изградњу и надуване цене. Проблем је у томе да су се у последње време Бугари почели оријентисати према суседним Турској и Грчкој због добрих цена пакет аранжмана и агресивне рекламе. Да би задржало домаће туристе, Министарство туризма је лансирало нови „кризни PR“. Реч је о националној рекламној кампањи под мотом „50 непознатих природних и културно-историјских објеката“. Она има за циљ да се кроз боље упознавање природе, историје и културних традиција подстакне економски развој многих насеља и да се надокнади смањење броја туриста које угрожава нову туристичку сезону.
Превела: Марина Бекријева
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..