Не јењавају амбиције Бугарске да игра кључну улогу на европском енергетском тржишту и поред последњих не баш повољних околности. Председник Азербејџана Илхам Алијев и бугарски премијер Бојко Борисов договорили су се јуче у Софији о стратешком партнерству и то пре свега у правцу обнављања запостављеног од стране Европе 2013. г. пројекта изградње трансконтиненталног гасовода „Набуко“.
Сада две стране намеравају да заједно лобирају пред Бриселом да препороди одбачени пројекат испоруке каспијског гаса за Европу кроз Бугарску, наводећи да ће се тако смањити зависност од руских испорука, које постају све проблематичније у условима оштре геополитичке конфронтације са Москвом. „То је диверсификација, која ће бити од користи за Европу, те се надам да ћемо уживати потпуну подршку Европске комисије“, рекао је премијер Борисов.
Поводом новог заокрета у гасним интересима Бугарске стручњаци коментаришу да су до сада њени напори да игра значајнију улогу у погледу испорука гаса у Европи били неуспешни. Први промашај је био обустављање пројекта „Набуко“. Уследио је нови пораз са „Јужним током“ под притиском Брисела и због тешке ситуације у Украјини. Онда је лансирана идеја о изградњи гасног чвора на бугарској обали Црног мора, одакле ће сви клијенти из централне и источне Европе куповати плаво гориво. Али и она се није свидела Бриселу те је после посете европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича Софији спласнуо и тај ентузијазам.
Међутим, премијер Бојко Борисов и даље је убеђен да Бугарска заслужује да буде кључни фактор у снабдевању Европе гасом и сада се залаже за препорађање „Набука“. Азербејџан очигледно намерава да повећа број клијената за свој гас и не пропушта ниједну, чак и најмању могућност да прошири своје тржиште и утицај у енергетској сфери рачунајући на своје огромне налазе од преко 2,5 трилиона кубних метара гаса.
Вреди признати да у новом плану Софије и Бакуа постоји здрав економски резон и пре свега у светлу предстојећег за неколико година обустављања испорука руског гаса Европи кроз територију Украјине. Очигледно је да су у том контексту перспективе јужних гасних коридора велике, јер практично они су најкраћи пут до великих гасних налазишта у источном делу Црног мора и Каспијског мора. Али те перспективе привлаче и више интереса тако да постаје актуелно питање коридор кроз територију којих држава ће стећи највећу и најугледнију подршку политичких и пословних кругова и то не само у Европи, него и у свету. За сада са најбољим позицијама је Турска кроз коју ће проћи траса новог „Јужног тока“, али и она има снажну конкуренцију. Тако да и Бугарска може да нађе своје право место испод европског гасног сунца реализацијом пројекта „Набуко 2“!?
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..