Уочи националног празника Бугарске, 3. марта, Европска комисија је објавила Годишњи преглед раста за 2015. г. Од укупно 16 земаља, у чијим су привредама већ раније утврђени макроекономски дебаланси, ЕК је највише спустила оцену за Француску и Бугарску. Немачка такође улази у круг проблематичних држава, али је она ипак слабије критикована.
Анализирајући стање у Бугарској, ЕК истиче да су у привреди земље присутни прекомерни дебаланси, који захтевају одлучне политичке потезе и посебан надзор. Да будемо конкретнији, потреси финансијског сектора у 2014. г. изазвали су забринутост због постојећих пракси у неким приватним банкама у власништву бугарских лица и показали да оне неефикасно послују што је констатовао и надзор Бугарске националне банке. Очито се овде има у виду криза са Корпоративном трговинском банком и одузимањем лиценце ове финансијске институције као и случај са Првом инвестиционом банком, погођеном финансијским потресима, коју је држава била приморана да спаси средствима из државног буџета. Стављање Бугарске под посебан надзор је последњи корак пре покретања процедуре против земље. Према европском комесару за економска питања Пјеру Московисију, пооштравање мера према Бугарској резултат је и презадужености предузећа и лошег стања тржишта рада. Није остала непримећена ни међусобна задуженост предузећа која износи 58 милијарди евра и премашује спољни дуг државе.
За Европску комисију и њеног председника Жан-Клода Јункера нарочито неприхватљив је буџетски дефицит земље. Прошле године он је прекорачио допустиву границу од 3 одсто БДП-а, а предвиђања за ову годину су да ће бити близу ове границе. Најнегативније су оцењене перспективе раста бугарске привреде. Експерти и високи званичници ЕУ су јасно ставили до знања да овако више не може, да је домаћа привреда на погрешном путу и није адекватна савременим критеријумима пословања.
Економска сутиација у Бугарској није лака и то пре свега због одсуства економског раста, изјавио је у Бриселу у разговору са председником Росеном Плевнелијевим председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Ова констатација требало би да подстакне владајућу гарнитуру да удвостручи напоре на реформисању сектора који највише спутавају раст. Набројати све те сегменте је готово немогуће, али ћемо ипак навести правосуђе, јавну управу, образовање, здравство и енергетика, јер се у тим областима осећа најпреча потреба за темељитим променама. Бугарска је, између осталог, на претпоследњој позицији у ЕУ према показатељу дигитализације привреде, указују подаци истраживања ЕК. Већ самим приступањем Бугарске ЕУ 2007. г. ЕК је нашу земљу ставила под посебан надзор у области унутрашњег реда и правосуђа, а сада контролу проширује и на привредни сектор. Прве конкретне препоруке за решавање дуготрајних макроекономских проблема Бугарске очекују се у мају.
Превела: Ана Андрејева
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..