Парламент је ратификовао уговор са четири банке које ће посредовати у реализацији уговора о емитовању јавног дуга од 8 милијарди евра до 2017. године. Одлуку су подржале посланичке групе ГЕРБ-а, Реформаторског блока, Покрета за права и слободе /ДПС/, партије АБВ и Бугарског демократског центра /БДЦ/. Из Патриотског фронта /ПФ/, који је на почетку свог парламентарног мандата обећао подршку влади, гласали су „уздржано“, а коалиција „БСП-Лева Бугарска“ и партија „Атака“ биле су „против“. Требало је да се гласање одржи прошле среде, али је одложено због негативног става ПФ и АБВ. Након консултација са министром финансија, њихови лидери изразили су категоричан став да неће подржати ратификацију. Из ДПС су такође упозорили да ће гласати против.
У среду, након вруће расправе у парламенту, широка подршка је ипак постала чињеница, пошто су АБВ и ДПС који су на почетку били против, дијаметрално променили своју позицију. Мотиви су им били слични: навели су да су задовољни одговорима министра финансија Владислава Горанова, који е објаснио да је у ствари 8 милијарди евра максималан могући износ новог задужења и да уопште није обавезно да се кредит подиже за целу суму.
- Верујем у реформаторски капацитет ове владе и преузимам обавезу да се бар 2 милијарде евра од те суме уштеде, изјавио је Горанов.
- Ми коментаришемо проблем са тачке гледишта технологије добијања парламентарне већине, каже политиколог Страхил Делијски. Када се ради о политичкој одлуци таквог типа, веома је важно да дебата буде оријентисана према стратешким циљевима државе и економије, а такву дебату бар ја нисам видео. Ако и даље стално подижемо кредите да би смо финансирали старе дугове и компензирали дефиците, могуће је да такав модел одговара владама и банкама, али не и великом делу бугарског друштва. Да и не говоримо о очекиваним реформама, јер је то најлакши начин да оне буду одложене. Нити власт, нити опозиција нису пожелеле да стварно дебатују о структурним карактеристикама бугарске економије. Из простог разлога да се наша политичка елита не понаша као таква. Једна од кључних особина праве политичке елите јесте њена способност да задаје дугорочне перспективе. Наша се, пре би се рекло, понаша као конјунктурна и кратковремена, а то се у науци зове плутокрација.
Дугоочекивано одобравање новог јавног дуга је доказало да идеја ГЕРБ-а лансирана за време консултација приликом формирања другог кабинета Борисова, о „променљивим већинама“ постаје реалност. Са парламентарне говорнице посланик ДПС Јордан Цонев је изјавио да се покрет повукао са власти да би се створио повољнији политички амбијент за реформе и да су задовољни чињеницом да су управо такве реформе најављене. Ово није први пут да иначе опозициони ДПС подржава владу. Први пут се то догодило приликом гласања о пензионим фондовима. Са своје стране лидер ДСБ-а Радан Канев, имајући у виду неглижирање мањих партија које подржавају власт од стране ГЕРБ-а, као и политичко супротстављање између Реформаторског блока (РБ) и ДПС, ипак је на крају гласао „за“. Ево како је он објаснио своју позицију:
- Остала је озбиљна сумња да смо били сведоци маневра у циљу замене парламентарне већине. У многим изјавама из кругова партије ГЕРБ се јасно видела намера да кроз ово гласање Патриотски фронт буде искључен из већине, а можда и АБВ. Видели сте да су чланови партије АБВ на веома необичан начин у последњем тренутку обавили заокрет, док патриоти у томе нису успели. Морамо искоренити ову сумњу јер стабилност земље има две стране. Једна је гласати за финансијску стабилност, а друга јесте чврста већина која би спровела неопходне реформе, како више не бисмо имали потребу за подизањем таквих кредита.
Тема о „променљивој коалицији“ се може наставити, јер ће се вероватно наћи новац који траже неке општине, а чини се да је могуће и финансирање појединих јавних пројеката. Питање је, међутим, која ће партија бити пристрасна према њима. Процеси око појаве зване „променљива коалиција“ очито неће бити безболни. Након што се партија АБВ изјаснила у подршку подизања кредита, њен председник је изјавио да је то била политичка грешка и да ће на првој седници Националног савета партије поднети оставку.
Превод: Катарина Манолова / Албена Џерманова
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..