Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фолклорна симболика мартенице

БНР Новини
Фотографија: архива

Први март је један од омиљених датума у празничном календару Бугара. Он је весник надолазећег пролећа, дан када се најближима и пријатељима са пуно љубави поклањају мартенице – традиционални украси од испреплетене црвене и беле вунице или конца који се носе на одећи или вежу око руке попут наруквице. Верује се да доносе срећу, здравље и дуг живот и штите од урока. И млади и стари их носе све док не виде прву ласту или роду, а онда их завежу на гранчицу неког процветалог пролећног дрвета. Мартенице су уједно и пригодан начин да одобровољимо Бабу Марту – митску старицу превртљиве ћуди, баш као и време током марта. У традиционалним представама Баба Марта се везује за женско начело – не само због честих промена распложења, него и због њене снаге да сваке године удахне нови живот природи која се полако буди из зимског сна.

Мало ко данас размишља о томе да поред тога што је жељени поклон и леп пролећни украс, мартеница је симбол древног значења и чаробне снаге. Први март је онај моменат године, који се прихвата као граница између зиме и пролећа и симболично тумачи као прелазак из смрти у живот, из неплодности у плодност и родовитост. Зато се тај период сматра опасним, али истовремено и погодним за нарицања за здравље, добробит, љубав и брак. Управо таква је и симболика мартенице – с једне стране, чува од злих сила и несрећа, а с друге стране доноси здравље, снагу и плодност.

Наши преци су израђивали те јединствене рукотворине од вунице или конаца. Класична комбинација је од црвене и беле боје, али су познате и другачије варијанте. У неким крајевима земље си их правили од плаве и беле вунице (обично за мушка деца), или плаве и црвене (околина Софије и Мелника). Мартенице чак могу бити и једнобојне – скроз беле или скроз црвене, а у Родопима су популарне разнобојне мартенице - као да је у њих уткана дуга. Понекад се од белог и црвеног конца израђују минијатурне фигурице традиционалних народних јунака – Пижа и Пенде.

У прошлости су мартенице носиле не само на рукама, него и око врата, на ногама, испод рукава кошуље – изнад лакта, испод појаса, па чак и у гаћама код мушкараца и неожењених момака. Сва ова места нису случајно изабрана, то су зглобови, који повезују одређене делове тела и сматрају се нејаким и угроженим, па им је управо зато потребна заштитна снага мартенице.

Према древној традицији најчешће су за израду мартеница задужене старије жене, али има и изузетака, рецимо у неким крајевима девојка израђује мартеницу као посебан љубавни дар свом вољеном момку. Мартенице су везивали не само на људе, већ и на стоку – за здравље и плодност.

Фотографија: БГНЕСОбично се бела и црвена боја мартенице тумаче као симбол женског и мушког начела, пасивног и активног, чистоте и животне снаге. Индикативна је чињеница да су ове боје са истом симболиком присутне и у свадбеним обредима. У многим крајевима Бугарске млади улазе у свој нови дом следећи пут црвене нити или мартенице. Преплитање беле и црвене боје уочљиви су и у одећи младих: млада је са белом прегачом око које је намотан црвени појас, а младожења је са црвеним појасом и увученом у њега белом марамом. Као да су младожења и млада „живе мартенице”, попут фигурица Пижа и Пенде. Везу између мартенице, зачећа и рођења доказују и неки специфични народни ритуали, код којих се црква опаше дугачком мартеницом за срећан брак или за зачеће, а пелене новорођенчета повијају се повојем од усуканог белог и црвеног памучног конца.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45

Црвено вино, змајеви, медведи и фолклор – Делчево слави заједно са општинама са севера Грчке

Током предстојећег викенда црвено вино тeћи ће бесплатно са две сеоске чесме у Делчеву. Смештено под обронцима планине, ово сеоце које припада општини Гоце Делчев већ одавно се сврстало у туристичке атракције захваљујући својој древној архитектури и..

објављено 1.2.24. 07.35