Јако подељена јавна мишљења у Бугарској су нешто сасвим уобичајено. Подељени смо у погледу Русије, новог здуживања земље, а однедавно и у погледу изградње друге жичаре у скијашком центру Банском. Љубитељи алпског скијања који су бар једном посетили Бугарску током зиме, засигурно знају да је најмодернији скијашки центар у источној Европи у стању да одмерава снаге са другим познатим одмаралиштима, домаћинима старта сезоне Светског купа, најреномиранијег такмичења у алпском скијању. Крајем недеље у Банском ће се одржати три старта најбољих скијашица.

Али то далеко није све када је у питању развој скијашког туризма у Банском и посебно када се дискусија води у Бугарској. Већ дуги низ година воде се жустре и непомирљиве свађе између заштитника природе и заљубљеника у скијање, као да се љубав према природи и белим спортовима међусобно искључују. Већ 12 година модернизована скијашка зона изнад Банског је трн у очима заштитника природе у Бугарској због шуме посечене за изградњу нових жичара и смучарских стаза. Јабука раздора тренутно је евентуална изградња друге жичаре типа гондоле до скијашке зоне испод врха Тодорке. Према уверавању концесионара постојећа гондола није у стању да прими скијаше који чекају у дугим редовим што наравно нервира госте Банског. Истовремено они који брину о природи планине Пирин, страхују да ће опет бити одсечено вековно дрвеће и као пример наводе преизграђеност Банског и околине која је изашла изван сваких разумних граница после модернизације скијашке зоне. Шума је  непрестано нагризана изградњом нових хотела и апартманских комплекса што је видно и голим оком, па је зато бојазан од новог таласа најезде грамзивих грађевинских предузетника оправдана.

Али као и у свакој другој свађи, и у овој свака страна је делимично у праву. Концесионар скијалишта свакако није међу предузетницима за које бисмо рекли да су добросавесни, а својим понашањем ни по чему не наговештава да ће променити своје охоло понашање кад је у питању нови инвестициони пројекат у Банском. Скијалиште је последњих година темељито промењено – стара жичара која је личила на гомилу гвожђа и две стазе уступиле су место новим стазама дугим 70 километара, а појавило се и читаво једно туце модерних гондола и седежница велике брзине. Ова импресивна промена оставља  значајну сумњу у погледу поштовања закона и прописа о просторном и урбанистичком планирању. Поред изградње нових стаза и вучница апетити грађевинских инвеститора у граду су непрестано расли и некажњено освајали нове квадрате.

Препуцавања између грађевинских предузетника и заштитника природе око изградње друге жичаре на планинским падинама изнад Банског је тема од мање важности зато што заобилази далеко важније питање о дугорочном развоју планинског туризма у Бугарској. Одгвор не дају нити протестне акције, нити формалне конференције недавно успостављеног Министарства туризма. Инвеститори се труде да утуве у главу чиновницима тог министарства како проширивање скијашке зоне означава нова радна места, док истовремено заштитници природе објашњавају каква би могла бити корист од развијања потенцијала алтернативног туризма. Досада нисмо чули да неко образложи тезу како ова два правца могу ићи паралелно, онако како то бива у многим другим земљама света.

Ова препуцавања се настављају у земљи која претендује да је ако не свеска, а оно бар европска туристичка дестинација. Реклама старта сезоне Светског купа у скијању у сваком случају неће бити довољна. Ако Бугарска жели да постане престижно туристичко одредиште мора да задовољи низ стандарда за квалитет путева, хотелске услуге, љубазност особља, треба да располаже дугорочном визијом и амбицијом. Ништа од тога нема у Банском и магична друга жичара око које се ломе копља чак и да буде изграђена, неће попунити ударне рупе на путевима, нити ће одобровољити намргођене конобаре или смањити бескрупулозно високе цене у овом одмаралишту које су отерале многе бугарске туристе. И обрнуто – из истих разлога одсуство друге жичаре неће учинити да се заштитници природе осећати добродошли у Банско.

Тужно је што отегнути спор није довео до јавне расправе о будућности брдско-планинских подручја и црноморске обале. Једно је сигурно – Пирин није оно што су Алпи, нити је Црно море Медитеран макар и неки овдашњи људи и грамзивци из грађевинског сектора сањали о профитима Кицбила и Нице. Тек када се појави дугорочна визија о будућности туристичке бранше у Бугарској, спорови који се врте око површних тема каква је ова о изградњи друге жичаре изнад Банског, постаће сувишни и смешни.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Иван Обрејков