Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Колебљива подршка Путина бугарским гасним амбицијама

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

До повратка пројекту изградње гасовода „Јужни ток“ у његовом претходном облику не може доћи, постало је јасно из изјаве руског  председника Владимира Путина на заједничкој конференцији за новинаре са председником владе Мађарске Виктором Орбаном у Будимпешти. Он је ипак задржао могућност маневрисања, наводећи да би Русија могла да усмери нови подводни гасовод према Бугарској, ако добије помоћ Европске уније.

Ова прилично нејасна и неодређена изјава не може а да не подстиче наде Бугарске да постане својеврсни центар за дистрибуцију руског гаса за Европу. Ипак, прва реакција премијера Бојка Борисова на ову, по његовим речима, очекивану вест била је више него опрезна.

Након неуспеха пројекта изградње трансевропског гасовода „Јужни ток“ Бугарска кроји планове да постане бар регионални транзитни центар за суседне балканске и ближе источноевропске земље као што су Румунија, Грчка, Мађарска, Хрватска, Словачка. Међутим, да ли ће Бугарска имати шта да дистрибуира, ако се претпостави да ће такво гасно чвориште уопште неће бити изграђено? Одговор бугарских власти је позитиван, експерти су пре скептични, а Брисел тактично пребацује лопту на друге проблеме. Који су аргументи заговорника новог плана Бугарске? Први од њих је да о обустављању руског гасовода „Јужни ток“, којим је према првобитним плановима требало да пролазе 64 милијарде кубних метара гаса годишње, она није званично обавештена и да би се бугарски дистрибутивни центар могао снабдевати преко њега. Оно што је Владимир Путин рекао у Будимпешти, практично је идеја која у ствари даје нове аргументе присталицама ове тезе код нас. Други аргумент у корист нове идеје друге владе премијера Борисова избацује у први план стратешки географски положај наше земље и планирану изградњу гасних интерконекција Бугарске са Румунијом, Грчком, Турском и Србијом. Трећи аргумент су потенцијалне властите и, како се претпоставља, доста значајне залихе гаса на бугарској територији, тачније на дну Црног мора. Софија се увелико нада да ће из морских дубина стварно шикнути природни гас. Недавно је бивши министар и актуелни председник парламентарног одбора за енергетику Дељан Добрев разговарао у Лондону са високим представницима неких од највећих компанија за истраживање и производњу нафте и гаса у свету – норвешке Statoil, британске British Petroleum и холандске Shell. Све су оне, судећи по званичним изјавама, испољиле велико интересовање и жељу да траже и производе природни гас и нафту крај бугарске црноморске обале.

Присталице идеје о претварању Бугарске у регионални гасни центар подвлаче да већ имају планове о финансирању пројекта. Новац за прилично велике инвестиције издвојиће ЕУ, а осим тога постоји могућност да се аплицира за финансирање у оквиру Јункеровог плана.

Критичари идеје о централноевропском гасном дистрибутивном центру у Бугарској подсећају да без обзира на то што наша земља још увек није званично обавештена о гашењу пројекта „Јужни ток“ кроз бугарску територију, рад на алтернативном „Турском току“ напредује, и ако идеја је да се гас транзитира до неког европског гасног хаба, он ће највероватније бити изграђен у Грчкој која не сакрива да би била веома задовољна оваквом перспективом. Они су скептични и у погледу планираних гасних интерконекција са суседним земљама, јер цене гаса који се допрема преко њих неће бити конкурентне. Што се тиче теоретских залиха властитог природног гаса, разрада потенцијалних налазишта, да би се касније приступило и њиховој експлоатацији, могла би да почне непознато када.

Превеле: Марина Бекријева, Катарина Манолова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

За десет година цене стамбених некретнина у Бугарској скочиле 2-3 пута

Стамбене некретнине у Бугарској, посебно у великим градовима, постале су луксуз доступан све мањем броју грађана. Према подацима једне од водећих брокерских кућа у земљи, цене стамбених некретнина у последњој деценији бележе драматичан раст – у Софији..

објављено 16.4.25. 07.30

Јефтина радна снага више није главни фактор привлачења страних инвестиција у Бугарску

Трансформација – то је реч која најтачније описује тренутно стање домаће индустрије. Према анализи секторских података за период од 2008. до почетка 2024. године, коју је спровео Институт за тржишну економију, Бугарска губи имиџ дестинације..

објављено 3.4.25. 15.35

Туристички сектор у Бугарској спреман за рад са заједничком европском валутом

Туризам је један од сектора код нас који је у највећој мери спреман да несметано настави рад и после приступања Бугарске еврозони – сматра извршни директор Националног туристичког одбора др Полина Карастојанова. У туристичком сектору и сада се..

објављено 31.3.25. 12.10