У Софији је отворена Осма национална изложба „Бугарска археологија“. До 29. марта становници и гости главног града могу да виде најзанимљивије налазе протекле археолошке сезоне. У поставци учествују Национални археолошки институт са музејем при Бугарској академији наука и 16 музеја из земље.
„Врло успешна, са много налаза“ – овим је речима доцент Људмил Вагалински, директор музеја Академије, окарактерисао протеклу годину. И још:
„Ако треба окарактерисати бугарску археолошку 2014. годину, онда морамо рећи да је она забележила рекорд у погледу броја теренских истраживања. Њих је било преко 400, у том броју посматрања, проучавања, али основно – ископавања.“
Разлог интензивне сезоне су ангажмани бугарских археолога на истраживању објеката поред којих ће пролазити аутопутеви „Струма“ и „Марица“, трасе гасовода и железничке пруге.
„Осим за инфраструктурне пројекте, прошле године бугарска влада је издвојила троструко више средстава за планирана истраживања од износа трошених претходних 5 година. Не знам да ли ће се то поновити и ове године - наводи доцент Вагалински. - И када је реч о количини – да, то је рекорд. Али смем тврдити да су археолози свој посао обавили врло квалитетно. Сада желимо да покажемо јавности зашто и како се троше средства пореских платиша. Због тога приређујемо и изложбу.“
Поставка преко предмета и постера приказује 23 објекта са више од 280 налаза. Скоро 30 других локација присутно је само преко постера. Од палеолита до касног средњег века – такав је оквир истраживања у протеклој години. Нека од њих трају већ више деценија – то су истраживања бугарских престоница, некропола црноморског полиса Аполонија и других значајних објеката.
Већ неколико година бугарско-француска екипа под руководством археолога Николаја Сиракова и Жан-Лика Гваделија истражује тајне пећине Козарника у североисточној Бугарској. Управо тамо су пронађени најстарији трагови људског присуства у Европи. Протекле године је откривена и својеврсна мануфактура накита из доба палеолита.
„Већ у претходним сезонама смо наилазили на поједине обрасце, мада им нисмо поклонили потребну пажњу. Али сада већ видимо да се ради о организованој производњи, чак можемо говорити о својеврсној радионици за украсе у том далеком периоду - каже доцент Николај Сираков. - Материјал за њих су претежно пужеви, ређе шкољке /реч је о фосилима/. Већ знамо одакле потичу – људи из доба палеолита су их налазили у неколико ерозијских пукотина надомак Дунава. Неки од њих су са траговима обраде, тј. пробијали су их да би их користили као лични накит и израђивали брошеве, минђуше, огрлице и сл. И када кажем „лични накит“ то је од великог значаја. Реч је о почетку персоналног самоидентификовања, као и колективног, што је врло важно: то је наша група, за разлику од суседне. Другачије речено – постоје зачеци етнолингвистичких заједница.“
У току истраживања пронађена је и статуета бујне женске фигуре, која одговара укусима наших палеолитских предака. „То је први сличан налаз на Балкану - подвлачи археолог Алета Гвадели. - Претпостављамо да је израђена од кости али нам није познато које животиње. Можда се ради о лосу или бизону.“ Алета је изузетно задовољна и пронађеним фрагментом руке бебе неандерталца – тзв. палчане кости. Она је стара око 130 хиљада година. Слични налази су изванредно ретки у свету.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..