Данас се широм планете обележава Светски дан радија чији је мото „Млади за младе“. Њему је посвећена и анкета Радија Бугарска о расположењима и односу младих људи према најстаријем електронском медију.
Интернет и мобилне технологије омогућују да се потенцијални аудиторијум радија стално проширује. То је изузетно важно за људе који немају времена да добијају информације из других извора какав је случај и са 20-годишњом Десиславом:
„За мене је као младу мајку радио веома погодна опција, пре свега због његове мобилности. Радио могу да слушам свугде – рецимо, у ауту, преко телефона, док нешто радим. Тако имам прилику да пратим информациони ток, да чујем занимљиве дискусије и интервује и сазнам корисне ствари.“
33-годишњи Иван Радев је слободни новинар и њему је информисаност од великог значаја.
„Релативно често слушам радио који слушаоцима пружа довољно информација и уједно им омогућује да размишљају о ономе што чују, догађајима и проблемима о којима се говори и расправља. Слушам и интернет радио, али ми се ипак више допада да га слушам путем радио таласа.“
Иван додаје да и његова генерација, и млађи људи слушају радио. О „његовом нестанку“ прича се још из времена када се појавила телевизија. Ипак, чињеница је да након што је интернет ушао у наш живот, радио има нове перспективе развоја. Иван је мишљења да је један од трендова у радијском етеру доминација музичких и забавних станица, на рачун информативних. То је сасвим разумљиво, јер за многе младе људе радио је углавном забава и разонода, приступ најновијој домаћој и страној музици, начин комуникације. Учесници анкете кажу да често зову уживо у програм радио станице која им се допада, постављају или одговарају на питања о актуелним и другим темама које их занимају, или наручују неку своју омиљену песму или поздраве. Други пак редовно учествују у забавним играма, квизовима, конкурсима, а освајају и награде. Дакле, радио је не само извор забаве, него има још један веома значајан циљ: да испровоцира размишљање слушалаца, да их натера да траже информацију и да је деле са другима.
Симеон – други учесник наше анкете каже да је одрастао у малом градићу где је радио био основна разонода. „Тада је у свакој кући био радиопријемник, па смо се ми као деца окупљали да би смо заједно слушали дечје емисије. Са временом сам открио колико интересантне су и друге теме, сазнао сам пуно тога о свету, животу, обичајима, традицијама и музици. У нашој породици сви воле народну музику, а тада је радио био мал те не једини начин да се она слуша.”.
Дали се отада нешто променило и да ли је радио и данас неизоставан део Симеоновог живота?
- Има већ доста година откако се радио за мене претворио у основни извор информације, па и забаве. Ја сам иначе пољопривредни произвођач и пратим тематске прилоге, слушам вести. Не занима ме баш пуно интернет, једноставно - слушам. Имам прилику да упоредим информацију, да слушам нове емисије, музичке, информативне. Једном речи, задовољан сам радиом.”
Када су слушаоци задовољни радиом, то значи да је он нашао свој аудиторијум, да је испунио сврху свог постојања. И онако како радио негује свежину и младалачки дух свог слушалачког аудиторијума, тако и сами слушаоци – захваљујући све бројнијим начинима за повратну везу, помажу радију да увек буде актуелан и млад.
Превеле: Марина Бекријева, Катарина Манолова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..