Корумпирани политичари, бизнисмени из сиве економије, окорели криминалци, уображене поп и филмске звезде, спортске легенде, јавне и славне личности, па чак и наследни монарси и чланови краљевских породица из 200 земаља, нашли су се у средишту највећег светског банкарског скандала о постојању планетарне мреже за утају пореза, који је недавно избио и брзо постао популаран под надимком Swissleaks. Реч је о преко 180 милијарди евра на тајним банковним рачунима који су служили за прикривање новца од пореских служби матичних држава, а који су пре нешто мање од 10 година отворени у женевском огранку друге по величини банке у свету - британске HSBC банке.
На листи клијената банке из различитих земаља су и бугарске фирме и држављани. Бугарска је мала земља скромних економских могућности, што подразумева да и Бугари нису међу најбогатијим клијентима који су користили дискретне услуге швајцарског огранка банке HSBC да сакрију милионе долара како би избегли плаћање пореза.Укупни износ повезан са Бугарском је тек 380 милиона долара, који су прошли кроз рачуне 95 фирми и физичких лица. То нашу земљу ставља на 69. место листе држава утајивача пореза, али се сигурно власник рачуна на који су положена 264 милиона долара, налази на знатно вишој позицији него Бугарска по укупној суми. У сваком случају, непуних 10 милиона долара краља Марока Мухамеда VI је у поређењу са овим милионским износом на рачуну бугарског држављанина напросто занемарива свота новца.
Наравно, тешко да можемо бити поносни на то, јер нигде у свету утаја пореза није занимање својствено поштеним обичним и пословним људима. Међутим, исто тако је познато да се иза великог новца и богатства врло често крију недозвољене радње и изигравање закона. То се нарочитом снагом односи на бизнис и политику у Бугарској у време када је нагомилан несразмерно велики за могућности земље новац. Реч је о бурном и посебно контроверзном преласку из тоталитаризма у демократију и тржишну привреду, односно периоду између 1988. и 2006. године, када је приватизација омогућила предузимљивијим, бескрупулознијим и агресивнијим људима који су покуповали државну имовину у бесцење, да се обогате. То је било и доба утеривача дугова, оних мишићавих младих мушкараца грубог изгледа, обучених у црно који су се бавили нечистим пословима и примењивали закон џунгле да би освојили тржишне нише и контролисали уносан бизнис у различитим доменима. У том периоду или није било адекватних новим реалностима закона, или ако је таквих и било, на њих су ови арогантни момци гледали као на „врата у пољу“, тј. као на нешто о чему треба водити рачуна само ако се не може заобићи. Ти милиони и милијарде стечени овим полулегалним пословима, а тачније речено криминалним активностима, морали су некако изаћи на видело. А зар је могуће боље решење од легализације богатства стеченог црним пословима, уз помоћ угледне швајцарске банке светског реномеа која радо пружа своје услуге!? Уз то, без плаћања пореза на новац непознатог порекла.
Открића око афере Swissleaks показала су да су бугарске власти биле обавештене о именима утајивача пореза на листи Ервеја Фалсијанија, IT стручњака и бившег службеника банке HSBС који је украо сензационална тајна документа и разоткрио највећу банкарску аферу. Међутим, домаћа јавност није упозната да ли су надлежне бугарске власти покушале да докажу незаконито порекло новца и да ова финансијска средства која су преко потребна Бугарској, врате у земљу, или су затвориле очи пред овим. У том контексту, потпуно су правилни закључци последњег годишњег извештаја Европске комисије о стању правосуђа и унутрашњих послова у Бугарској, који поново указују да су корупција на високим нивоима власти и неефикасно судство и даље озбиљан проблем за земљу.
Превела: Марина Бекријева
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..