Познати бугарски правник Јонко Грозев је изабран за судију у Европском суду за људска права са импресивном већином гласова чланова Парламентарне скупштине Савета Европе. Ова судска институција Савета Европе је основана 1959. године за заштиту права и слобода гарантованих Европском конвенцијом о људским правима, коју је Бугарска ратификовала 07.09.1992. г.

„Национални судија има неколико улога, објашњава Јонко Грозев. Осим што наступа као равноправни судија, он разјашњава својим колегама своје национално право. Врло често разматрани предмети се односе на питања везана за неко национално право. Овај  суд не може да примењује национално право, али треба да зна како оно функционише. Друга важна улога је пружити помоћ националним институцијама у примени Конвенције. По мени је врло важна повратна веза у којој се та сарадња остварује како не би дошло до осуђујућих пресуда у Европском суду за људска права. То је у ствари основни механизам који ефикасно брани права појединих грађана.“

Према Јонку Грозеву на Суд у Стразбуру често се гледа као на панацеју. Али његова су права ограничена. Највише жалби упућује се из земаља бившег Совјетског Савеза и Источне Европе. Често пута решења се доносе веома споро. „Очигледно је да установа са 47 судија не може да да правосуђе целом рејону од Владивостока до Рејкјавика. Реч је о 800 милиона људи, убеђен је нови бугарски судија. Пре 5-6 година из Бугарске је овом Суду упућен огроман број представки са превеликим очекивањима ван његових надлежности. Очекивања људи су да он преиспита спорове у суштини, који према подносиоцима жалби нису размотрени исправно у Бугарској. Али Суд у Стразбуру брани ограничен број права какви су, например, праведан судски поступак или право својине. Било је више жалби везаних за реституцију у Бугарској. Више година смо имали проблеме у вези са извршењем судских одлука. Лично ја сам радио на исувише мало предмета везаних за слободу говора, например. Не мислим да ће тема о слободи изражавања некада изгубити своју актуелност. Видим да слична питања постоје и у савременим медијима, на интернету. Бугарска несумњиво има проблем са слободом говора, с тим што код нас он још увек не подлежи гоњењу по правилима кривичног или грађанског поступка. Дакле, у Бугарској је он више проблем везан за финансирање медија. Практично, тренутно главна претња слободи медија код нас представља контрола коју власник примењује над редакцијском политиком. Ово је слаба тачка, али, нажалост, још увек немамо добар одговор на то како можемо да побољшамо средину.“

Адвокат Јонко Грозев је дипломирао на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски,“ 1994. године је одбранио магистарску тезу на Харвардском универзитету, САД. У периоду од 1995. до 2005. године био је програмски директор Програма правне заштите Бугарског хелсиншког одбора. 2002. године је Грозеву за допринос развоју уставних реформи у Бугарској уручена Међународна награда за заштиту људских права Одељења за законске процедуре Америчке адвокатске коморе. У фебруару 2013. године Јонко Грозев је постао бранилац девојака из Pussy Riot-а. Руска панк група је поднела тужбу против Русије Европском суду за људска права у Стразбуру.

„Није реч о негативном изражавању против права на верску слободу осталих, објашњава случај Јонко Грозев. У питању је политички акт који је извршио поглавар Руске православне цркве, који је подржао одређеног кандидата на изборима. Дакле, није реч о уплитању цркве у нешто што она није хтела, нити о непоштовању верске слободе, обичаја, ритуала осталих. Када говоримо о нападу на верску слободу и упражњавање одређене религије, у таквим случајевима је пракса Европског суда подоста рестриктивна, рекао је г. Грозев.

Превеле: Ливен, Делихјусеинова