Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поплаве – свако чудо за три дана

Бугарска је поново под водом. Тешко је пребројати колико је поплава било последњих година. Након нових киша, овог пута у источном и јужном делу земље, поплављена су цела села, поново има жртава, на стотине кућа више није за становање, активирала су се клизишта која су однела читава стамбена насеља. Телевизијски снимци су потресни – старији људи, плачући од очаја и потпуне беспомоћности пред стихијом воде из набујалих река и вештачких акумулација, која се прелила преко брана, покушавају да спасе и оно мало покућства што им је преостало након претходне поплаве.

У последњих неколико година ови призори се понављају као кошмар којег се човек не може ослободити. Понављају се и размишљања новинара, стручњака и погођених људи - јесмо ли немоћни пред климатским променама, да ли нам се природа свети за зло које јој чинимо или је поново у питању људска грешка? Од свега по мало. Глобално загревање је свакако чињеница. Јасне границе између четири годишња доба, у чијим чарима Бугари уживају, одавно нема, а јаке и обилне кише су код нас све чешћа појава. Међутим, климатске промене нису од јуче, а ми покушавамо да их игноришемо и нове поплаве нас увек затекну неприпремљене. Поплаве које су ове недеље задесиле земљу, су „дежа ви“ у насељу Аспарухово у црноморском граду Варни, родопском селу Бисер, градићу Мизија у северозападној и селу Хан Крум у североисточној Бугарској. Како тада, тако и сада неће бити криваца за катастрофалне непогоде, али неће бити ни промена у понашању људи. Ни овог пута неће бити настрадале породице која би своју имовину осигурала од елементарних непогода, и то на симболичан износ од 50 евра годишње. Тај је износ подношљив чак и за најсиромашније грађане ЕУ. У Бугарској скоро да нема места на подручју река које не би било засуто разним смећем – пластичним кесама, празним флашама од свега и свачега, отпацима хране, другим кућним отпадом и сл. Речна корита годинама нису чишћена, па су нека од њих већ обрасла вишегодишњим дрвећем и другим растињем. А шуме у планинама нестају због илегалне сече. Природа се свети због нашег неразумног и бахатог понашања, а државни контролни органи не маре. Или и сами учествују у незаконитој сечи која је извор занемарљивих прихода од продаје дрвне грађе купцима у суседним земљама. Немар и небрига државних органа огледају се и у газдовању хидроакумулацијама у земљи. Само до пре месец и нешто дана, пре последње велике поплаве у децембру, није било јасно у чијој је својини преко 250 вештачких језера у Бугарској, као што није јасно какво је стање брана и других заштитних постројења. О превентивној активности не може бити ни речи.

У репортажама из поплавама погођених подручја земље поново су се чуле критике очајних људи који су остали без крова над главом, да држава ништа не ради. Зар нисмо сви ми држава? Али, како Бугари кажу „свако чудо за три дана“. Тако ће бити и овог пута. Најжалосније је што ће и ова поплава проћи, доћи ће следећа, а ми опет нећемо извући поуке из старих грешака.

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Велико Трново – историјски град младог духа

Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..

објављено 13.11.24. 11.45
Ана-Марија и Катерина Андрееве

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...

објављено 12.11.24. 12.05

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42