Мишљење немачких инвеститора у Бугарској, представника најјаче привреде у Европи, може бити добар лакмус папир за тестирање пословног окружења у земљи. Њихов својеврсни „гласноговорник“ у Бугарској је Немачко-бугарска индустријско-трговинска комора. Повод да разговарамо са директором коморе доктором Митком Василевим је недавно одржана у згради Софијске опере 11. церемонија награђивања компанија, које су протекле године допринеле унапређењу бугарско-немачких економских веза.
Недавно су на састанку са Владом представници америчких, француских и немачких инвеститора у Бугарској имали прилику да, поред власника и високих менаџера водећих компанија у Бугарској, из прве руку чују нешто више о ономе што предстоји у земљи и ЕУ у овој години.
О чему је било речи и какав се резултат може очекивати од тог састанка?
„Било је корисно чути шта намерава Влада – сматра Митко Василев. - Од таквог једног састанка не можемо очекивати Бог зна какве резултате, али је ипак битно да се састајемо, да водимо дијалог и да се слушамо и посебно у овој тешкој ситуацији, у којој се сада налази Бугарска. Морамо пуно тога урадити – имам у виду и случај са Корпоративном трговинском банком, и реформу судства као и неке друге реформе, чије спровођење предстоји, а које се тичу целокупног друштва.“
У традиционалној анкети коју међу својих 500 члaнова спроводи Немачко-бугарска индустријско-трговинска комора, прошле године први пут је упућена оштра критика условима у којима послују страни инвеститори у Бугарској. У први план су опет наведени нефункционална управа, корупција, функционисање правног система, недовољна транспарентност у поступцима јавних набавки итд.
Како се на пословни амбијент одражава скоро двогодишња политичка и економска нестабилност инвеститорског интереса?
„Утицај је негативан. Ако узмемо у обзир податке Бугарске народне банке, видећемо да је и прошле године забележен одлив немачких инвестиција. Не би требало дати негативистички поглед на целокупну ситуацију зато што Бугарска има одређене предности: порески систем, географски положај, припадност великој породици ЕУ и НАТО и, ма колико нам се не допадало, јефтина радна снага, што је свакако атрактивно за стране инвеститоре. Медаља увек има две стране, битно је да се сконцентришемо на позитивне ствари, да прионемо на посао са већим мотивом и ентузијазмом. У противном чека нас још веће заостајање.“
После пријема Бугарске у ЕУ инвестициони бум је спласнуо што је у сваком случају било очекивано – пошто је земља члан ЕУ, њено тржиште је већ регулисано и предвидиво. Упркос новом одливу немачких инвестиција из земље, билатерална робна размена бележи нови рекорд.
Како је могуће објаснити ову ситуацију?
„Ми смо и сами изненађени, зато што пратимо стање по месецима, а утврдили смо да је до октобра 2014. г. у односу на претходну годину забележен раст што значи да на годишњој бази очекујемо нови рекорд. Робна размена у 2013. износи 5,3 милијарде евра, док је у прошлој години повећана на око 5,6 милијарди евра, а то је нешто што први пут видимо. Заиста никада до сада нисмо остваривали такав раст, али овај позитивни трговински салдо из 2013 г. можда се никад више неће поновити. Немачка је светски шампион у извозу роба и услуга. Малобројне су развијене земље које имају позитиван трговински салдо. Већ и сама чињеница што смо забележили раст у трговини достојна је поштовања. Јако се надам да резерве још нису исцрпљене“, Митко Василев.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Немачко-бугарска индустријско-трговинска комора
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..