Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Почело гласање за Европско дрво 2015.

1. фебруара почело је гласање за „Европско дрво 2015.“ Међу 14 претендената и ове године је један бугарски учесник – разгранати платан у селу Арчар. У овом такмичењу, чије је прво издање било пре 5 година, бугарски претенденти су до сада освојили једно треће, једно друго и једно прво место - 2014. Тада је велика награда припала предивном бресту у Сливену који је стар 1.000 година. Организатор националног такмичења је фондација „Екозаједница“ /„Екообщност“/. Да ли ће Бугарска поновити успех од прошле године, да ли ће такву срећу имати и овогодишњи кандидат – платан у центру села Арчар? Све ће зависити од мобилизације његових фанова.

Људи из села Арчар и сав видински округ су у току националног такмичења показали изванредну активност. Они су успели да победе далеко атрактивније претенденте какав је, на пример, платан у селу Џигурово, у околини града Санданског, стар 800 година који има драматичну судбину – муња му је одсекла врх и располовила стабло. А разгранати платан у селу Арчар је стар тек пола века. Засађен је у доба комунизма када се сваке године организовао тзв. Лењинов суботник, а тачније – 1963. године. Мирослав Људмилов нам је испричао да је семе платана из јужне Бугарске у шумско газдинство града Видина пренео његов сусељак који је тамо радио. У почетку је расло тек по 7 садница, али је упркос томе он успео да „среди“ да једна од њих отпутује у његово родно село Арчар. Тако је тамо посађено дрво које иначе није типично за овај регион.


„Дрво се налази на тргу села Арчар, испред зграде сеоске општине, у близини школе, цркве и народног читалишта - прича Мирослав. - И лети и зими испод његових грана окупљају се и ћаскају људи који су у село Арчар дошли у пазарни дан. Веома се поносимо овим дрветом које је већ 50-ак година неизоставни део наше свакодневице. Оно је сценски декор празника у селу, пријатељ људи, више пута било је њихова инспирација, пружало им наду, веру и снагу.“

Међутим, разгранатом платану у самом центру села Арчар потребна је посебна брига.

„Дрво није старо, али изгледа као да је стогодишње – каже Мирослав Људмилов. - Постојала је опасност да се једна од његових грана сломи. Изражавам посебну захвалност председнику наше општине који је поставио једну металну шипку са споном која придржава огромну грану.“

Мештани села Арчар се надају да ће им се, уколико њихов платан буде проглашен „европским дрветом године“, пружити могућност за његово боље очување.

„Част нам је што учествујемо у овом такмичењу и заиста се тиме поносимо, јер смо из Видинског округа, а то је крај који није у центру пажње медија, овде се скоро ништа не дешава. Можда ће нам учешће у овом такмичењу донети нешто лепо. Надам се да ће се одавде па надаље водити још више рачуна о нашем платану.

Дакле, гласање за Европско дрво 2015. г. је почело 1. фебруара, а завршава се крајем месеца на сајту www.treeoftheyear.org .

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Мирослав Људмилов




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15