Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Јединствени мермерни рељеф везан за култ бога Митре

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

У Музеју историје Софије презентиран је мермерни барељеф са ликом бога Митре. Вредни споменик је пронађен у софијском селу Герман и већ је део колекције музеја. Он потиче из римског доба, како се претпоставља – из 3. века. Како наводи Тодор Чобанов, археолог и заменик градоначелника за културу Софијске општине, Римљани су населили наше просторе већ почетком 1. века. Они су се, по свему судећи, договорили са локалним становништвом и створили ново насеље на темељима старијег. То је римска Сердика, претеча савремене Софије. Град је био веома важан за царство због свог стратешког положаја између Истока и Запада.

„Сердика има изванредно занимљив, рекао бих, необично богат религиозни живот - истиче Тодор Чобанов. - Познато је да у градовима на ободу царства није било много различитих религиозних култова. Али пошто је Сердика била на раскрсници, кроз њу су редовно пролазиле римске трупе. Има на стотине сведочанстава да је овуда пролазила основна маршрута легија. Тако су се у граду утемељила популарна верска учења, нека од којих су оставила значајне трагове и играла велику улогу у предхришћанском духовном животу нашег града.“

Једно од тих учења везано је за источно божанство – Митру. Његов култ је био најпопуларнији у периоду од 1. до 4. века. Сматра се да је Сердика била један од његових центара. У њеном утврђеном делу пронађен је и храм бога Митре.

„Божанство има корене у персијском зороастризму, али је у Римском царству оно задобило посебне, карактеристичне само за њега обрисе. Култ је био распрострањен претежно међу римским војницима и постао популаран као „легијска вера“. Нека велика имена у нашој науци чак тврде да, да није било хришћанства, Римско би царство било царство митраизма. Нажалост, слично осталим религиозним праксама заснованим на принципу мистерија, посвећивање и упражњавање те религије одвијало се само усмено, у специјалним школама – митреумима. То објашњава зашто немамо довољно писаних сведочанстава о том култу.“ 

Обично на сличним барељефима се приказују три основне сцене. Прва представља како се бог Митра родио из стене. Друга – како приноси бика у жртву. А трећа – како пирује са богом Сунца. Тако се митраизам приближава осталим соларним култовима. Научници виде у томе сличности са хришћанством. „Божић, например, један је од најважнијих празника митраизма – рођење непобедивог Сунца - наводи Тодор Чобанов. - И још: Митра је попут месије, он је човек који се – пењући се дугом степеницом догађаја – претвара у божанство.“

На жалост, горњи део барељефа је сломљен. Али је споменик јединствен, јер су у његова два доња угла приказана речна божанства, а за сада нема пронађених сличних ликова везаних за Митру.

Фина мермерна плоча ће бити део сталне поставке Музеја историје Софије.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Семинар у Софији: Стручњаци говоре о фалсификовању древних новчића и предмета у Бугарској

Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..

објављено 9.10.24. 08.00

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05