Композитор који пише рок, џез и симфонијску музику инспирисану бугарским фолклором – ово није честа појава. Недавно је млади Васил Белешков добио ново признање за свој таленат – другу награду на Међународном такмичењу за стварање симфонијског дела у такту 7/8. Симфонијске варијације „Биљко, бујна лободо“, дело за које му је досуђена награда, премијерно је извела Софијска филхармонија под диригентском палицом Мартина Пантелеева.

Музичка биографија Васила Белешкова почела је 1994. године. Тада је он посетио прве часове гитаре, а само 2-3 месеца касније опробао се у писању музике. „Ови чисто аматерски први кораци су још више повећали моје интересовање за композицију“ – каже Васил. Отада је он храбро кренуо путем који је сам изабрао. „Нисам ја изабрао музику, већ она мене и преко свог стваралаштва ја сам проводник њене енергије“– каже он.

Иако је показивао посебно интересовање за симфонијску музику и фолклор, млади музичар је почео да слуша и рок и метал, а међу његовим омиљеним групама су „Дип парпл“, „Пинк флојд“ и „Mеталика“. Од 2009. године Васил Белешков је гитариста групе „Епизод“, а касније је у неким песмама овог бенда изводио и клавирске партије. Музичар је дао свој допринос стварању музике за последњи албум групе „Епизод“ под насловом „Моја молитва“. Он је испричао појединости о свом раду у групи и ван ње:

„До сада сам написао једну песму – зове се „Очев завет“ на текст Стефана Стамболова. Већ имамо две песме које су скоро готове и укључићемо их у нови албум, али за појединости је још рано. Вокал групе је прошле недеље снимио другу песму. Поред тога што се бавим рок музиком, већ другу годину предајем гитару у једном музичком центру. Тренутно имам око 10 ђака – најмлађи има 6, а најстарији 32 године. Све у свему радим са људима који воле музику и није битно колико имају година. Неки долазе код нас чисто због љубави према музици, а други заиста сањају да једног дана постану професионални музичари.“

Како је писати рок и метал музику, а истовремено и лирску и емотивну музику? Каква је атмосфера потребна за стварање симфонијског дела које дочарава слике природе?

„Волим остати сам са собом код куће или негде у природи – каже музичар. - На лист папира преносим све идеје које ми се врте у глави, а лаптоп помаже у последњој фази процеса. На лаптопу пишем партитуре за 20 или 30 гласова. Симфонијску музику пишем за време летњег распуста – на тај начин се одмарам. Без обзира на музичку форму увек дело напишем најдуже за два месеца. Обично све завршим у последњем тренутку, али за сада успевам да испоштујем рокове.“

Тренутно Васил и његове колеге из групе „Епизод“ промовишу DVD поводом 25 година од оснивања бенда. Обавезе у сфери рок музике не сметају младом музичару да наступа на такмичењима уметничке музике. Два пута је био међу финалистима такмичења у писању музике за дувачки оркестар која се одржавају у оквиру празника дувачких оркестара „Дико Илијев“ у Монтани. У анкети за музичара 2011. године коју спроводи програм БНР „Алегро виваче“ додељена му је награда за активан стваралачки рад. Освојио је и друге награде које му пуно значе.

Превод: Албена Џерманова