На девизним тржиштима ових дана све ври и све кључа – курс евра је ослабио и достигао рекордну ниску вредност према долару, швајцарски франак је нагло скочио и готово се изједначио са евром, а Европска централна банка је објавила план о доштампавању преко 1,1, билиона евра од марта 2015. до септембра 2016, ради евентуалног привредног опоравка зоне евра, што ће додатно девалвирати евро.
У каквој мери ће све те турбуленције на девизним тржиштима утицати на бугарску привреду и бизнис?
Да бисмо боље схватили о чему се ради, прво што морамо да учинимо је да се подсетимо да је национална валута Бугарске – лев, практично фиксиран за евро. Законом је уведен фиксни курс од 1,96 лева за евро, што значи да све промене везане за евро имају снажан утицај на бугарску валуту, дакле пад евра ће аутоматски обезвредити бугарски лев.
Сва та колебања основних светских валута најнепосредније утичу на увоз и извоз, тј на цене увозно-извозних производа. А познато је да је бугарска привреда отворена, односно зависна од међународних тржишта. Према подацима Националног завода за статистику, практично БДП земље зависи од спољне трговине чији обим износи око 44 милијарде евра за 2014. годину. 60 одсто те трговине одвија се са партнерима из Европске уније, што значи да се плаћања врше у еврима. Преосталих 40 одсто чине трговински токови између Бугарске и трећих земаља и ту доминира долар. Када је реч о трговинском промету између Бугарске и осталих европских земаља, утицај валутних колебања и није тако велик, пошто се купопродаја врши у еврима, тако да нема губитка или добитка због кретања девизног курса. Није такав случај са трговином између Бугарске и земаља ван ЕУ. Овде је утицај курса евра осетљив. Када евро ослаби према долару и осталим светским валутама, бугарски увозници су приморани да купују по вишим ценама, док бугарски извозници остварују ниже приходе, јер су им производи и услуге које нуде појефтинили за купце који за њих плаћају у доларима. Према аналитичарима, то би требало да учини бугарски извоз атрактивнијим за стране партнере јер постаје јефтинији. У крају крајева, резултат треба да буде раст бугарског извоза. Али у савременом глобализованом свету ствари не стоје тако због јаке конкуренције. У задње време је и извоз Бугарске у треће земље забележио пад. Другачије речено, појефтињење евра не доноси профит за бугарске увознике и извознике. А и грађани као потрошачи осећају то по свом џепу, јер је поскупљење долара довело до повећања цена низа важних за домаћинства увозних производа, као што су електрични уређаји и кућни апарати, компјутери. Чак је и цена горива која се ових дана срозала могла бити знатно нижа него сада, уколико није скочио долар који се користи као главно средство плаћања основном испоручиоцу нафте и гаса - Русији.
Дакле, на основу наведених чињеница, можемо закључити да је бугарски чамац озбиљно пољуљан девизном олујом која тренутно хара светом. Извесна утеха се може наћи у чињеници да Бугарска ипак одржава трговинске односе пре свега са земљама у којима главну реч води евро, чиме избегава, колико је могуће, негативне последице проузроковане нестабилношћу валутних курсева.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..