Један од догађаја у оквиру обележавања 80. годишњице Бугарског националног радија била је јучерашња међународна конференција посвећена изазовима са којима ће се у будућности носити најугледнији медијски јавни сервис код нас. У средишту пажње били су најновији трендови у развоју јавних медија – програмски садржаји, финансирање, иновације и регулације, а све то у одговор на промењена очекивања слушалачког аудиторијума. Специјалан гост БНР и медијске конференције била је Генерални директор Европске радиодифузне уније (European Broadcasting Union EBU) Ингрид Делтенр (Ingrid Deltenre).

БНР обележава 80. годишњицу свог постојања и поноси се својом лидерском позицијом међу медијима у Бугарској када је реч о степену друштвеног поверења. И поред тога међутим има се шта још пожелети. Какав би био Ваш савет?

БНР је изузетно важан медиј у историји Бугарске и генерацију за генерацијом пратио је свакодневицу Бугара. Упркос свим превртљивостима времена, БНР је успео да сачува своју позицију лидера, зато што је увек био и остао поуздани извор информације. Надам се да ће БНР и у будуће чувати ту своју тековину, јер без обзира на друштвене преображаје кроз године, као и на технолошку револуцију, најважније ипак остаје независно новинарство које је вођено искључиво интересима друштва, а не политичким аспирацијама. Важна је критична дистанца у сваком погледу. Осим тога јавни радио је носилац културног богатства. Један мали пример тога су нам пружили оркестри и ансамбли БНР за време јубиларног концерта.

На конференцији сте говорили о изазовима пред јавним медијима у дигиталном свету. Медијски свет се развија изузетно динамично и јавни сервис тешко успева да придобије пажњу младог аудиторијума. Какав је Ваш рецепт?

Веома је важно да утврдимо шта интересује младе људе, како и где траже информацију и какве теме привлаче њихову пажњу. Затим морамо размислити и о начину ширења те информације. И не на последњем месту, јавни медији треба да се реорганизују и да прилагоде своје програмске садржаје том специфичном аудиторијуму. Интернет тражи нове форме нуђења програмског садржаја и комуникације, али уједно и модернизацију процеса у медијима, а можда чак и начина размишљања.

У дигиталном свету често пута од пресудног значаја је брзина информисања. Дали остаје времена за продубљеније новинарске анализе и истраживања, који су иначе заштићени знак јавних медија?

Морамо се научити да усклађујемо једно са другим. Брзина је део нашег рада, али то не значи да запоставимо прецизност информације или темељиту анализу. Зато што се наш рад не своди једино на то да цитирамо једног или другог извора, а да оцену препустимо слушаоцу. Све то, међутим, захтева како специфичне вештине, тако и адекватно финансирање. Управо зато финансирање јавног медијског сервиса је болна тема. Била сам изненађена када сам сазнала да комерцијални медији у Бугарској имају скоро двоструко већи буџет у односу на јавни радио и телевизију. Очигледно је да законодавац треба да интервенише у заштиту јавних емитера.

Имали сте прилику да разговарате са председницом бугарског парламента Цецком Цачевом и премијером Бојком Борисовим. Какав је Ваш утисак, како они гледају на тај проблем?

Стекла сам утисак да су они свесни проблема недовољног финансирања јавних медија, мада заиста није лако обезбедити адекватно финансирање у условима кризе, када сви треба да затегну каишеве. Због тога сматрамо да је алтернативна варијанта у законодавним променама које ће омогућити јавним медијима да шире користе комерцијалне методе и праксе као извор финансирања.

Превела: Катарина Манолова