У својој најновијој историји Бугари су дали више примера поштовања оних који чувају земљу и одржавају ред у њој. Исто тако међутим има доста примера критичног односа према надлежним органима који остварују безбедност државе и посебно према полицији. Један од популарних облика те критике доскора су били бројни вицеви који су исмејавали подмитљивост и интелектуалне способности службеника реда.

У новије време већу пажњу привлаче јавна финансијска средства намењена остваривању унутрашње безбедности, начини на које се та средства троше и у крајњој линији, ефикасност тих јавних трошкова. Према свеопштем уверењу, за те паре које добија из буџета МУП не пружа довољно квалитетну јавну услугу. У поређењу са многим другим развијеним земљама Бугарска је релативно мирно и безбедно место за живљење. Нису таквог мишљења међутим на стотине хиљада грађана, чији су станови бар једном обијени, на десетине хиљада који су постали жртва напада уличних хулигана, на хиљаде власника аутомобила који су паркирали возило навече и нису га сутрадан открили на истом месту. Да и не помињемо разне серијске убице, групе организованог криминала, отмичаре, организаторе трговине људима, шверцере дроге и/ли оружја.

МУП и сви његови министри из последњих година заступају супротан став. Јавности није постало јасно којим су аргументима, за време мандата последњих неколико влада, они успевали да убеде парламент и владу како им буџет није довољан, па су измамили додатни новац. Мало ко се између високих политичара усудио да реформира и прилагоди данашњим суровим економским условима гломазно и слабо ефикасно министарство. Нови министар унутрашњих послова Веселин Вучков, човек са дугогодишњим искуствима и стажем у органима безбедности, очито је најзад постао свестан да се даље тако више неће моћи. Вероватно су за доношење овог решења увелико допринеле финансијске тешкоће. Овогодишњи наглашено рестриктиван буџет суочава МУП са реалном опасношћу да више не буде у стању да функционише на досадашњи начин. Ова највећа јавна институција у Бугарској запошљавала је преко 47.000 људи, а буџет јој је био упоредив са оним Министарства одбране (износио је 500 милиона евра), просечна плата у том ресору била је скоро двоструко већа од просека у осталим секторима јавне управе.

Министар унутрашњих послова признао је да неће проћи без административне реформе, чији је циљ редукција вишка и непотребних трошкова. „С једне стране реформа МУП-а се одлаже већ 25 година и зато је крајње неопходна. С друге стране МУП треба не само да се реформише, него и да ради, нагласио је Вучков. У сваком случају је у праву да крене у реформу, јер сада четвртину службеника Министарства чине високо плаћени државни чиновници.

Будуће реформе предвиђају знатно смањење неких неоснованих социјалних повластица и битну редукцију административног особља. Треба да се престане са праксом да 80 одсто буџета МУП-а одлази за зараде, а тек 20 одсто за нову опрему и инвестиције у модерне технологије. Нормално, нико не воли кад му одузимају привилегије и бенефиције, ни полицајци не чине изузетак у том погледу. Валентин Попов, председник највећег полицијског синдиката – Синдикалне федерације службеника МУП-а, пожурио је да се пожали како планиране реформе нису усаглашене са синдикатом, али се није усудио да их априорно одбаци, очито добро схватајући да се без промена ништа позитивно не може очекивати. 

Превела: Ана Андрејева