Путеви Антона Митова и Старе куће, како зовемо Бугарски национални радио, укрстили су се пре више од 35 година. Данас се прича која је почела пре готово четири деценије наставља са визијом о једној мултимедијалној платформи која пружа корисну, занимљиву и забавну информацију и тиме употпуњује свакодневицу савременог човека.

„1977. године, само што сам се вратио из војске, почео сам радити у Књижевном уредништву програма „Христо Ботев“ Бугарског националног радија. Сећам се колико су ме забављале промоције изложби у етеру, и дан данас не разумем у чему је била поента. Тамо сам радио свега годину дана и прешао сам у програм „Хоризонт“ где сам се запослио као репортер. После неког времена сам се поново вратио у „Христо Ботев“, али овога пута у Омладинску редакцију где сам у једном тренутку постао и главни уредник  - присећа се Антон Митов. - У то време није постојала икаква конкуренција између електронских медија. Једини реални конкурент тада био је радио Луксембург који је пуштао добру рок музику. Није било ничег другог осим Комитета за телевизију и радио Бугарске у чијем су саставу били Бугарски радио и Бугарска телевизија. Након што сам радио у два највећа програма Радија, данас сам на челу једне нове и савремене дирекције Бугарског националног радија - „Мултимедијални програми“. Са нескривеним поносом могу рећи да ми наилазимо на знатно мање проблема у поређењу са колегама у иностранству када је реч о унапређењу нових технологија како бисмо у процесу рада реаговали у адеквтном времену, „овде и сад.“ Успешно смо прешли на тзв. дигитализоване формате, не наилазимо на неке тешкоће по питању усклађивања односа говора и музике, а поштујемо и ауторска права. Али немојмо заборавити да је код нас овај процес јефтинији. Ми можемо да своју функцију друштвеног радија обављамо и преко интернета, путем различитих мултимедијалних програма, какав је случај са програмима Радио Бугарска и Радио Бинар.

Практично, поменута нова структура има исту моћ којом располаже и сам Бугарски национални радио, пошто је она задужена за стримове свих националних радио програма, а исто тако и за стримове осам регионалних радио станица најстарије медијске куће код нас. Хоћу да нагласим да програм Радио Бугарска данас има потпуно нову визију. Од инструмента пропаганде, какав је био у блиској прошлости, он се претворио у сајт чија је тематика сасвим другог типа, а посећују га корисници из свих делова света. Дакле, у прилозима на нашем сајту не представљамо само историјске знаменитости код нас и како можете да стигнете до њих, већ је наш програм постао кредибилан и веродостојан извор информација о томе како тече културни, друштвени и политички живот у земљи. Слободно могу рећи да наше колеге нису једино преводиоци и спикери, већ и аутори прилога и програма које воде. Циклус новог медијског окружења смо затворили у фебруару 2014. године када је почео излазити часопис програма Радија Бугарска на енглеском језику. Часопис се у штампаној верзији дистрибуира у дипломатска представништва Бугарске и културне установе у целом свету, а доступан је и у електронској варијанти на нашем сајту. У Бугарској га можете наћи и у неким од већих хотела. У целини гледано, програм Радио Бугарска је тренутно стекао много већу популарност у иностранству него што је било пре пар година када је постојао једино у етеру. У прилог томе могу вам навести да све више радио станица које се слушају преко интернета користи информације које нуди Радио Бугарска на бугарском језику, а однедавно су наши прилози, на бугарском и енглеском језику, део програма лондонског радија „Smart FM.”

Данас се публика не разликује умногоме од оне од пре пар година. Једноставно је повећан број информационих канала којима се досеже до ње. Антон Митов се слаже са тврдњом да се слушање радија полако враћа, али уз једну малу напомену – враћа се слушање радија преко интернета. По њему, стримови појединих програма Бугарског националног радија, привлаче младе слушаоце и олакшавају приступ информацијама о Бугарској нашим сународницима у иностранству. Али увек има шта још да се дода, рекао је Митов. Његова највећа жеља је да се увек информација подноси на занимљивији и интригирајући начин, али пазећи на то да се не прекорачи врло танка граница између објективног и жутог новинарства. 

„Пошто сам страствени фан Мајкла Палина, сећам се једне његове серије путописних документараца  - „Нова Европа“ из 2007. године, посвећених његовим путовањима кроз 20 земаља источне Европе, укључујући и Бугарску. Сви филмови су направљени са изузетним смислом за хумор, иронију и шаљивим погледом на озбиљно. Можда ми управо такав поглед понекад недостаје у нашим програмима. Све је врло озбиљно, што у неким случајевима има као резултат сасвим  досадно представљање тема и догађаја.“

Антон Митов истиче да су објективност и чињенице најважније у прилозима који се објављују под логом БНР, посебно имајући у виду социјалну и политичку ситуацију у нашој земљи у последње две године. То чини рад сложенијим, зато што се у програму Радија Бугарска на свих 11 језика ваља показати права слика стварности код нас - уз озбиљне проблеме и негативне ствари у животу, као и уз предности, успехе и достигнућа. „Знам да је компликовано. Али ипак, ако се у прилоге унесе  доза ироније и сарказма, биће добро“, сматра Антон Митов. Он је радио као новинар на БНР до 2001. године када је одлучио да опроба своје снаге и искористи стечено искуство у приватном сектору. Које су по њему разлике?

„У приватном медију се стално мораш борити за насушни хлеб. Након што си направио емисију, непрестано мислиш на ствари ван професије – колико људи ће је слушати, колико ћеш оглашивача наћи, јер мораш да плаћаш порезе, таксе, рачуне, да издвојиш средства за обнову технике. Заиста је веома тешко. Овде желим да направим једну дигресију. Сматрам да је апсолутно недопустиво да у Бугарској има толико много приватних радио станица, а чак бих рекао и бесмислено много. Као пример увек наводим Мађарску, где постоји само 40 приватних радио станица, а по површини територије и броју становника две земље су скоро сличне. У Бугарској има  више од 400 приватних радио станица и не знам како опстају.”

На БНР ситуација је другачија. Као јавни медиј он се финансира из државног буџета. Пред новинарском екипом Радија Бугарска стоји једино  питање како да одавде па надаље зарађује од производа које ствара, од емитовања радио програма на интернету. Према Антону Митову, није немогуће да се то оствари, само треба наћи правилне начине. А на питање зашто се вратио тамо одакле је кренуо, он је одговорио: „Можда због носталгије и могућности коју имам - да урадим нешто ново, значајно и важно за мене, а то је обнова првог и најстаријег радија код нас преко различитих мултимедијалних програма.“

Поводом 80. годишњице БНР што је изузетан јубилеј за сваки медиј, Антон Митов је својим колегама пожелео што више осмеха и да у свој рад уносе више љубави. „Компликовано је јер је лепих ствари још увек мало, али им желим да троше више времена и енергије да их виде и осмисле“, рекао је Антон Митов. А циљ је био и увек ће бити исти  – да наш програм буде најтраженији, а наш сајт најчитанији. 

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева