Један од великих националних, а и геополитичких проблема Бугарске је њена скоро потпуна енергетска зависност од Русије. Овај проблем ставља се на дневни ред данас, у условима снажне конфронтације између Москве и Запада и веома погоршаних односа између Софије и Кремља.
Није случајно прошле недеље, за време своје посете Бугарској, амерички државни секретар Џон Кери у разговорима са бугарским лидерима акценат ставио управо на овај проблем и обећао да ће Вашингтон чврсто подржати напоре наше земље за диверсификацију енергетских испорука. Очито за САД није прихватљиво да њихов савезник у НАТО на стратешком Балканском полуострву толико снажно зависи од воље, интереса и расположења Русије. Вероватно је из тог разлога шеф америчке дипломатије у својој изјави за јавност о резултатима одржаних разговора са бугарским властима посветио тако нетипичну и далеко од чисте политичке дипломатије пажњу сасвим конкретним економским питањима као што су неуспела реализација пројекта изградње гасовода „Јужни ток“, енергетска експертиза Бугарске и сарадња наше земље са америчком компанијом Вестингхаус у области нуклеарне енергетике. И мада Џон Кери није јавно и директно поменуо гас из шкриљаца, сасвим је јасно да он и Америка сматрају да је тај гас једно од решења енергетског проблема Бугарске. У ствари, ово је одавно познати став Сједињених држава, чак су оне пре неколико година без успеха покушале да помогну Бугарској да истражи своја налазишта гаса из шкриљаца у сарадњи са неким од највећим америчким компанијама у овом бизнису. Тада су Софија и већина Бугара рекле „не“ америчким апетитима и уведена је потпуна забрана на истраживања гаса из шкриљаца, страхујући да она животној средини и пољопривреди могу нанети непоправљиве штете и то у некима од најплоднијих региона наше земље.
Премијеру Бугарске Бојку Борисову није постављено конкретно питање, али је он на заједничкој конференцији за новинаре са Џоном Керијем у Софији изјавио да је став наше земље о гасу из шкриљаца непромењен и остаће такав док технологије не понуде потпуно безбедна за људе и природу техничка решења. Ова на први поглед ничим не изазвана изјава показује да је за време разговора са америчким државним секретаром поново покренуто ово питање и да су Американци дипломатски ставили до знања да управо на тај начин Софија може да себи обезбеди независност од Русије у сфери енергетике.
Нови доказ да је досадашњи категорично негативан став Бугарске против истраживања гаса из шкриљаца подвргнут покушајима преиспитивања су и изјаве Георгија Прванова - бившег бугарског председника и актуелног лидера партије АБВ која је један од коалиционих партнера владајуће партије ГЕРБ. Пре неколико дана он је поново директно поставио питање о гасу из шкриљаца и инсистирао на спровођењу националног референдума.
У принципу, представници владајуће гарнитуре у Бугарској не воле много референдуме, чак су учинили тако да се последњи референдум о нуклеарној енергетици претворио у фарсу и уопште није на јасан начин дао одговор на питање постављено на веома двосмислен начин. Десило се то за време прве владе Бојка Борисова. Да ли ће сада, када је по други пут на челу бугарске владе, он проценити да вађење гаса из шкриљаца заслужује изјашњавање грађана, остаје да видимо. Али било како било, сам Борисов је отворио Пандорину кутију и сада мора да нађе начин да умири забринутост Бугара, западних партнера и локаних утицајних еколога.
Иначе, неспорна је чињеница, да су нашој земљи снажно потребна већа енергетска независност и диверсификација енергетских извора.
Превод: Албена Џерманова
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..