Напад на редакцију француског сатиричног магазина Charlie Hebdo поново је ставио у жижу интересовања безбедност у Европи, а тиме и чланство Бугарске у Шенгену, којем Бугарска одавно тежи. У свим тим годинама наших залагања да приступимо Шенгенском споразуму домаћи политичари некако нису успели да формулишу конкретне стратешке користи за нашу земљу, поред, наравно, престижа за који би се могло рећи да је попут броша на реверу.
Изузетак не чини ни вицепремијерка Меглена Кунева, која је у неколико својих јавних иступања инсистирала на што скоријем пријему Бугарске у Шенгенски простор, којом приликом је навела социолошке податке у подршку својој тези. Наиме, према једном истраживању, 57 одсто Бугара подржава ово чланство. Нема међутим информације да ли тих 57 одсто заговара приступање једино из разлога престижа. Расправа о улози споразума у контексту опасности од Исламске државе и с тим повезаним приливом избеглица није одржана.
Бугарска је категорична да примена Шенгенског споразума мора бити приоритет не само Бугарске, већ и целе Европе. Ставови Европе о том питању се размимоилазе. Упркос испуњености техничких критеријума, уз то већ 2012., многе чланице ЕУ, укључиво и угледна Немачка, иступају против чланства Бугарске. Истовремено председник Европског парламента Мартин Шулц је изјавио за БНР да пријем Бугарске и Румуније у Шенген треба постати део дебате о новој европској безбедносној стратегији. „Због потребе од веће сигурности неопходно је да са Бугарском и Румунијом сагледамо какав је њихов капацитет да чувају спољне границе“, сматра Шулц. Онај ко може да чита између редака, добро схвата да Бугарска неће бити ускоро примљена у Шенген. Узроци су све већа опасност од џихадиста и очекивани нови избеглички талас у пролеће.
У новогодишњој ноћи појачана гранична контрола на спољној граници ЕУ између Бугарске и Турске имала је ефекта – у покушају да напусти ЕУ у полицију је приведен француски грађанин Фриц-Жоли Жоашен, за кога се зна да је био у блиском контакту са Шерифом Куашијем, једним од атентатора у Паризу. Управо тај крвави напад у француском главном граду је побудио обиље разнородних порука министара спољних послова земаља из Шенген зоне. Чуо се предлог о преиспитивању споразума. „Подржаћемо враћање граничне контроле и не искључујемо неопходност уношења измена у тај споразум“, рекао је министар спољних послова Шпаније Хорхе Фернандес Дијас у интервјуу листу „Ел Паис“. Више је него јасно да су отворене границе адут у рукама терориста. Забринутост европских политичара с тим у вези изразио је и председник ЕК Жан-Клод Јункер. „Шенгенски споразум подложан је преиспитивању - то ће нам омогућити да повећамо ефикасност у сузбијању тероризма“, изјавио је Јункер и додао да се конкретни предлози могу очекивати након скупа шефова дипломатије ЕУ у фебруару. Пошто је признао да су браћа Куаши били под присмотром у оквиру шенгенског система безбедности, немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је формулисао нови задатак за земље које се налазе на спољној граници ЕУ: „Сваки гранични полицајац мора бити у стању да у сваком тренутку направи разлику између потенцијалног и активног терористе који путује према неком кризном жаришту у свету.“
У том контексту чисто политичке поруке Софије о бржем пријему Бугарске у Шенген зону не звуче веома озбиљно. Истицање аргумента да су испуњени технички критеријуми за учлањивање можда и јесте довољно за интерну употребу, што објашњава статистички податак да 57 одсто Бугара поздравља ово чланство. Тешко да међутим овај аргумент звучи убедљиво забринутим за своју безбедност партнерима у ЕУ.
Превела: Ана Андрејева
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..