Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Москвин дупли гасни шок за Бугарску

Фотографија: БТА

Бугарска има амбицију да игра значајну улогу у енергетици не само на Балкану него и у Европи. Апетити земље расли су са различитим пројектима  о испоруци руског гаса кроз њену територију, а понајвише са идејом о изградњи гасовода „Јужни ток“.  Као што је већ познато, тај пројекат и поступак његове реализације изазвали су бројна и контрадикторна реаговања Брисела који је замерио Софији да није испоштовала европско законодавство и уједно извршио снажан притисак на бугарске власти које су биле приморане да стопирају пројекат. То је са своје стране изазвало снажно незадовољство Москве, да би 1. децембра прошле године руски председник Владимир Путин објавио пројекат „мртвим“. Бугарске власти биле су снажно револтиране, али су и даље инсистирале на реализацији пројекта, свесне да ће нам „Јужни ток“ донети значајну корист и зараду. 
Софија је и даље гајила неку бар теоретску наду да ништа није дефинитивно решено, позивајући се на чињеницу да од руске стране није добила никакав званични документ. Рачунало се на посету Москви новог европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича, који је пред премијером Бојком Борисовим преузео обавезу да најзад баци више светлости на стварне намере Русије и „Газпрома“.
Међутим, убрзо је постало јасно да је све то истина и да је „Јужни ток“ остао у прошлости. Софија се мање више помирила са крахом својих енергетских амбиција, чак је припремила и план Б, према коме се уместо руско-европског „Јужног тока“ почела надати руском гасоводу на дну Црног мора који достиже до бугарске обале, где би се могао изградити европски гасни хаб, који би снабдевао плавим горивом потенцијалне клијенте на старом континенту. Међутим шеф „Газпрома“ Алексеј Милер убио је и ову наду Софије, изјавивши да неће бити никаквог гасовода до Бугарске. Гасовод ће пролазити кроз Турску и сви који би желели да и даље добијају руски гас морају да воде рачуна о томе.
Премијер Борисов међутим и даље инсистира на идеји о гасном хабу на црноморској обали, образложењем да на дну Црног мора крај обала Румуније и Бугарске има преко 200 млрди куб. м. залиха гаса и да су те количине довољне за извоз у Европу. Брисел у то није нимало убеђен, што доказује и његова опрезна изјава да ће „Европска комисија координисати разраду и извршење прекограничних, а такође и трансевропских пројеката, који доприносе диверзификацији гасних испорука у региону.“
Прилично неодређена изјава, која није по укусу премијера Бојка Борисова, који је директан човек и не воли баш много магловите фразе. Очигледно је међутим да висока политичка и економска геостратешка дипломатија има своје приоритете, који не морају да воде рачуна о амбицијама и интересима мале земље као што је Бугарска. 
Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хроника балканских догађаја

Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...

објављено 15.11.24. 10.34
Дејан Николов

„Препород“ објавио податке истраге о изборима одржаним 27. октобра

На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..

објављено 13.11.24. 12.25

Привремени премијер Димитар Главчев позвао на формирање редовне владе

На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“.  Главчев је истакао да привремена влада није..

објављено 13.11.24. 12.00