Софија је и даље гајила неку бар теоретску наду да ништа није дефинитивно решено, позивајући се на чињеницу да од руске стране није добила никакав званични документ. Рачунало се на посету Москви новог европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича, који је пред премијером Бојком Борисовим преузео обавезу да најзад баци више светлости на стварне намере Русије и „Газпрома“.

Међутим, убрзо је постало јасно да је све то истина и да је „Јужни ток“ остао у прошлости. Софија се мање више помирила са крахом својих енергетских амбиција, чак је припремила и план Б, према коме се уместо руско-европског „Јужног тока“ почела надати руском гасоводу на дну Црног мора који достиже до бугарске обале, где би се могао изградити европски гасни хаб, који би снабдевао плавим горивом потенцијалне клијенте на старом континенту. Међутим шеф „Газпрома“ Алексеј Милер убио је и ову наду Софије, изјавивши да неће бити никаквог гасовода до Бугарске. Гасовод ће пролазити кроз Турску и сви који би желели да и даље добијају руски гас морају да воде рачуна о томе.

Премијер Борисов међутим и даље инсистира на идеји о гасном хабу на црноморској обали, образложењем да на дну Црног мора крај обала Румуније и Бугарске има преко 200 млрди куб. м. залиха гаса и да су те количине довољне за извоз у Европу. Брисел у то није нимало убеђен, што доказује и његова опрезна изјава да ће „Европска комисија координисати разраду и извршење прекограничних, а такође и трансевропских пројеката, који доприносе диверзификацији гасних испорука у региону.“

Прилично неодређена изјава, која није по укусу премијера Бојка Борисова, који је директан човек и не воли баш много магловите фразе. Очигледно је међутим да висока политичка и економска геостратешка дипломатија има своје приоритете, који не морају да воде рачуна о амбицијама и интересима мале земље као што је Бугарска. 

Превела: Катарина Манолова