Крајем прошле недеље цене бензина и дизел горива у Бугарској пале су испод психолошке границе од два лева (1,01 евро) за литар на бензинским пумпама. И у томе нема ништа сензационално, јер је свуда у свету цена нафте опала до око 50 долара по барелу, а ускоро се очекује да се спусти чак и на 40 долара, што је заиста невиђено у последњих бар шест година. Међутим, дали је то добро за Бугарску и њене грађане, дали ће они добити или изгубити од тога?
Једнозначан одговор на то питање не постоји, све зависи од тога из ког ћемо угла посматрати и анализирати тај тренд. Према угледној новинској агенцији Bloomberg, Бугарска је на списку земаља које ће имати само користи од невиђеног пада цена течних горива. Блумбергови новинари чак тврде да ће тај пад резултирати порастом БДП-а за око 0,8-0,9 одсто. То није никако мало ако се има у виду да толико износи и планирани економски раст у овој години. Испада да ће јефтинија нафта удвостручити тај економски раст.
Међутим, није мало и домаћих економских посматрача који су знатно опрезнији у својим прогнозама о евентуалним последицама драматичног пада цена горива. И морамо признати да њихови аргументи звуче доста убедљиво. Први од њих је дефлација, чији смо сведоци већ скоро годину дана. Евидентно је да је негативна инфлација велико зло за сваку привреду, којег се Европска централна банка плаши као ђаво тамјана. Дефлација је штетна по економију зато што уништава економске стимулансе за бизнис. На краткорочном плану она може да подстакне тражњу, али на дугорочном реални ефекат је баш супротан – слабије пословање огледа се у паду производње и промета, у смањеним приходима компанија, што на крају крајева води затварању радних места.
Пад цена горива имаће директне негативне последице по приходе државе од пореза, а и по приходе компанија које се баве производњом и трговином нафтом и нафтним дериватима. Довољно је да се у том контексту каже да је највеће предузеће у Бугарској које запошљава на десетине хиљада радника и службеника, управо Лукојл Нефтохим у Бургасу, на обали Црног мора. Његови финансијски резултати ће свакако бити слабији због вратоломног пада цена нафте, што ће нормално имати брз и непосредан ефекат на висину плата и на број запослених у предузећу. Што се тиче овогодишњих прихода у државном буџету, они су планирани код цене нафте од око 90 долара по барелу, што је, као што смо на почетку већ рекли, скоро двоструко више од тренутне и од цене нафте у блиској будућности.
„На дугорочном плану појефтињење горива ствара проблеме и за буџет, јер ће ПДВ, који улази у буџет бити мањи“, коментарише Андреј Делчев, извршни директор Бугарске асоцијације произвођача и дистрибутера нафте и гаса. У крајњој линији држава ће имати на располагању мање средстава за реализацију својих политика, укључујући социјалну, образовање, сферу безбедности, јавни сервис, правосуђе итд. Другим речима, пад цена нафте утицаће негативно на државне финансије. Тим пре што би било нереално очекивати да ће малтене бити компензиран повећаном потрошњом горива, јер она ипак има своје природне па и економске границе.
Било како било, добитника од пада цена нафте ипак ће бити. То ће у првом реду бити транспорт, где ће се производни трошкови смањити услед смањених цена бензина и дизел горива, што ће са своје стране подстаћи бизнис. И мада је тај тренд постао очигледан још у лето 2014., отада па до данас цене транспортних услуга у Бугарској смањене су тек симболично и не свугде. Туризам ће такође бити међу великим добитницима, јер транспортни трошкови представљају битан део цене туристичких пакет аранжмана. А туризам у Бугарској даје преко 15 одсто БДП-а и обезбеђује посао – сталан или сезонски, стотинама хиљада Бугара.
Тако да кад сведемо рачун: добро је да плаћаш мање на бензинској пумпи, али свакако није добро за јавне финансије. Што ће пре или касније на својој кожи осетити сваки Бугарин.
Превела: Катарина Манолова
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..