Навршило се 100 година од рођења великог бугарског интелектуалца Петра Увалијева. Он је доказао да је могуће бити енциклопедиста у време када је то било тешко. Петар Увалијев је био полиглота, преводилац, дипломата, продуцент, сценариста и редитељ, универзитетски предавач и критичар. У доба Хладног рата изабрао је да живи с оне стране Гвоздене завесе. Скоро пола века читао је своје недељне беседе на радију Би-Би-Си. И данас се памти његов надахнути „Похвални говор о бугарској речи“, који је одржан 1995., шест година након демократских промена код нас, на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, чији је он био ђак. Поводом 100. годишњице рођења Петра Увалијева, на фасади његове родне куће у малој софијској Карниградској улици постављена је спомен-плоча која је рад скулптора Ивана Продева.
Ево шта је на пригодној свечаности изјавио Тодор Чобанов, заменик градоначелника за културу Софијске општине:
„Са изузетним узбуђењем данас овим гестом одајемо поштовање једном Бугарину који се с правом може назвати интелектуалцем европског и светског калибра, човеку који је својим делом оставио неизбрисив траг у духовности Бугарске и Европе. Петар Увалијев је запажен по свом космополитизму, као и по томе што је у годинама великих тешкоћа и искушења за Европу оставио траг хуманизма, што након догађаја у Паризу још више добија на значају. Он је био човек који је у време смирења и страха дигао глас за више хуманизма и националног достојанства, за чување успомене на људе који мисле друкчије, како би генерације иза нас све више и више биле свесне да у свим околностима човек има право на свој избор који сам прави.“
„Када пролазим овом малом улицом, увек ћу мислити на неколико ствари – рекла је у свом говору на свечаности потпредседница Бугарске Маргарита Попова. - Као прво, на Бугарску. Петар Увалијев је тај који је у себи чувао лик и симбол домовине и волео је до последњег даха. Он је Бугарску прихватао такву каква јесте, не тражећи њене мане и недостатке. Иако је говорио о паралелним Европама, он каже: „Ја сам Бугарин, а то значи да сам Балканац. А пошто сам Балканац, онда то значи да сам и Европљанин.“ Једна Европа је овде, на Балкану - то је источна Европа, а друга је западна Европа, где је еминентни интелектуалац стварао и радио за нас и за домовину. Он нам показује како се пером и љубављу гради углед једне државе да би она била величанствена и достојанствена.“
Свечаности су присуствовале супруга интелектуалца Соња Рув-Увалијева и њихова ћерка Мила-Георгина.
„Петар је живео у згради Бугарске легације у Риму, код сестре у Паризу и дуги низ година у Лондону - прича Соња Рув-Увалијева. – Прво смо живели у згради легације, а касније, у Челсију, где су нашу кућу звали „незваничном амбасадом“. У Великој Британији је Петар Увалијев имао срећан живот, али је духом увек био са Бугарском. Драго нам је што имамо задовољство да вратимо дух и оживимо сећање на овог великог Бугарина и родољуба у његовој кући у Карниградској улици бр. 1.“
Свечаност се наставила конференцијом одржаном на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. Поводом обележавања годишњице рођења Петра Увалијева, у просторијама универзитета отворена је изложба познатог бугарског фотографа Ива Хаџимишева, која је посвећена еминентном Бугарину. Породица Увалијева одлучила је да поклони личну архиву интелектуалца, као и неке његове ствари Софијском универзитету.
И за крај – подсетимо да је Увалијев своје прве кораке у свету радија начинио 1937. године у емисији на италијанском језику Радија Софија. Тада су почеле редовне емисије на француском, немачком, енглеском и италијанском језику. „Овај радио је био нешто невероватно - рекао је Петар Увалијев у интервјуу за Радио Бугарска који се чува у фонотеци БНР. – Он се родио да би нас убедио да је на пупку света и да границе нестају зато што су наши гласови летели у етеру. Били смо млади момци, још увек жутокљунци, али смо говорили неком „с оне стране“. Док се свет тада упорно делио на пријатеље и непријатеље, радио таласи су прескакали ровове мржње, радио нас је учио да не мрзимо...“
Превод: Марина Бекријева, Ајтјан ДелихјусеиноваБудитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на..