Сањате да обиђете свет, али прво треба да завршите обуку или да стекнете право богатство, или пак да вам деца одрасту? У ствари, нема краја препрекама, које сами себи постављамо… А зашто бар једном не окренемо леђа условностима и не кренемо напред ка авантурама? То вам звучи нереално? У ствари, такав је живот младог Бугарина са Крима Вјачеслава Стојанова.

„Бицикл је најбоље средство за путовање! Он ти даје слободу: да станеш када и где год желиш, да возиш пешачким алејама, да комбинујеш са аутобусом и авионом“, сматра он. И очигледно је у праву, ако је судити по пређеним километрима – 70.000!!! Поједине маршруте Вјачеслава – например, обилазак црноморских и медитеранских земаља, посвећене су племенитој ствари – очувању животне средине. „Море је заједничко. Ако бар једна држава која се граничи са морем, не брине о очувању природе, вода одмах преноси те проблеме на остале земље региона. Због тога владе треба да удруже напоре у том правцу“, тврди Вјачеслав. По њему, проблем са отпадом је резултат необавештености људи о штетама, које сами наносе природи.

Ето шта каже љубитељ путовања о својој црноморској маршрути:

„На почетку сам мислио да посветим ово путовање рециклажи отпада. Али сам ускоро схватио да је још увек исувише рано причати о томе, јер људи нису се научили да мисле у том правцу. Пре отпада треба да рециклирамо свој начин размишљања у корист животне средине. Уместо да чекамо да неко други уради све уместо нас, ми треба да сами мењамо свет. Да не критикујемо остале, већ да мењамо себе. А тако ћемо помоћи и свету око нас да постане чишћи.“

Вјачеслав Стојанов каже да често креће на пут сам, јер је мало ко спреман да одустане од комфорног живота у име пустоловина и упознавања света. Али на путу увек налази истомишљенике: „То су и најлепши тренуци када имаш са киме да поделиш своја осећања и идеје.“ Свакако, има и тренутака којих се сећа са осмехом. Једном, док се купао у језеру у Абхазији, лопови су му украли бицикл заједно са пртљагом, а он их је јурио го, као од мајке рођен. То их је јако запрепастило, а он је искористио тренутак збрке, зграбио новчаник и платио лоповима да му врате бицикл и остале ствари.

Којих се правила држи млади авантуриста на путу?

„Основно правило је да у страној држави обавезно потиснеш свој его у други план, да знаш да тамо ти си ништа и не смеш да будеш захтеван. Друго правило је да будеш позитиван – шта год се десило. Када си насмејан, увек привлачиш позитиве“, објашњава Вјачеслав.

Недавно он се вратио после двомесечног боравка у Непалу. Шта је открио у земљи где људи обично иду у потрази за духовном храном?

„Не бих рекао да сам тамо често наилазио на духовне ствари - отворено признаје наш саговорник. - Очекивао сам више, али је Непал туристичка дестинација и присуство гомила странаца мења начин размишљања мештана. Све се претвара у бизнис. Међутим, оно што ме највише импресионирало јесте да је его погубан за Непалце. Схватио сам да они не желе да се истичу, да се претварају да су нешто што нису. Већина њих живи у сиромаштву, али се нико не жали. За два месеца нисам видео ниједну негативну реакцију.“

Кратки одмор и Вјачеслав Стојанов се спрема за ново путовање. Овога пута оно ће потрајати две године. Почетак ће бити стављен у јуну у Аљасци, а онда треба да пређе 60.000 километара кроз Северну и Јужну Америку и опет са идејом да натера људе да активније размишљају и раде на очувању животне средине.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива Вјачеслава Стојанова