13. јануара обележавамо 100. годишњицу бугарског филма. Пре једног века на овај датум одржано је прво јавно приказивање комедије „Балгаран је галант“. Сценариста, редитељ и у насловној улози је Васил Гендов. Гендов је дипломирао на Високој школи за позориште у Бечу, похађао специјализацију из области филма у Берлину, а затим се упустио у авантуру снимања филмова. Васил Гендов је аутор првог бугарског, звучног филма – „Побуна роба.“ Нажалост, оба филма су нестала, вероватно за време бомбардовања Софије у Другом светском рату, када је кућа Гендова била погођена.
Након што је била успостављена просовјетска власт у Бугарској, 40-их година минулог века Гендов више није имао могућности да снима филмове. Али се зато латио другог битног посла: стварања Државне филмске архиве који је послужио као основ за данашњу Националну филмотеку. Са посебном пажњом организује прикупљање остварења својих колега, сачињава збирку старих плаката и публикација посвећених седмој уметности.
Пиониром документарног филма сматра се Александар Жеков, аутор филма „Балкански рат.“ За истраживаче Жеков је прилично енигматична личност свога доба. Али филм који је оставио иза себе представља непроцењиву хронику о рату, која је снимљена иза леђа јер у то време ратним дописницима није било допуштено да иду на бојну линију. Деценијама је ово остварење сматрано изгубљеним. 1960. године у канцеларију тадашњег директора филмотеке Георгија Стојанова-Бигора ушао је елегантан стари Грк из Егејског региона, који је оставио један кофер и рекао: „донео сам вам један филм који ћете можда сачувати за идуће генерације.“ То је био филм „Балкански рат.“ То је за Радио Бугарска испричала историчар филма Антонија Ковачева, шеф Бугарске националне филмотеке, једне од највећих филмских архива на Балканском полуострву. У њему се чува 15 хиљада наслова од којих 9.700 домаћих. Филмови се чувају у 300.000 кутија.
„Други део чине сви бугарски филмови снимљени после национализације филмске индустрије и оснивања Државног удружења „Бугарска кинематографија“ – каже Антонија Ковачева. – Кинотека располаже са преко 10.000 књига посвећених седмој уметности. То је заправо национална филмска библиотека која је, логично, и најбогатија кад је у питању кинематографија. Имамо доста нефилмског, документарног материјала, ту су и личне карте филмова са јединственим фотографијама. Наша збирка је изузетно богата, сада настојимо да она буде дигитализована у прихватљивом року. Надамо се да ћемо најзад добити средства за изградњу депонија кинотеке какве сада немамо. Зграду у ствари имамо, али она не одговара међународним стандардима, треба да је реконструишемо и проширимо. Ове две активности треба да се одвијају паралелно зато што дигитализација филмске уметности омогућује лакши и бржи приступ данашњих и будућих генерација. Истовремено треба очувати и оригинале: све фотографске негативе и позитиве, зато што су они најтрајнији носач филмске архиве. Све угледне филмске архиве у свету настоје да по сваку цену очувају оригинале уз истовремено обезбеђење приступа кроз њихову дигитализацију.“
Једновековна историја бугарског филма биће приказана током године у биоскопу „Одеон“ у Софији који приређује кинотечне програме. Тамо се већ приказују филмови из првих деценија седме уметности: играни, документарни, цртани. Публика ће имати прилику да одгледа мноштво филмских остварења укључиво и таквих која су освојила домаће и међународне награде. У истом биоскопу почиње и серија изложби посвећених бугарском путу у филмској индустрији.
Превелe: Ајтјан Делихјусеинова, Ана Андрејева
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..