Године 1966. постављени су темељи за развој нуклеарне енергетике у Бугарској. 15. јула потписан је споразум између Бугарске и тадашњег Совјетског савеза о изградњи нуклеарне електране. Донета је одлука да се она гради на терену на обали реке Дунав, 5 км источно од града Козлодуја, а пројекте су заједно израдили руски и бугарски инжењери. Камен темељац за изградњу НЕ „Козлодуј“ положен је 14. октобра 1969. године. У пролеће следеће године, уз учешће преко 100.000 грађевинара и монтера из Бугарске и Совјетског савеза, почели су радови на изградњи главне јединице НЕ „Козлодуј“.
Године 1972. из Совјетског савеза је стигао први реактор. Предстојали су радови на његовом пуштању у рад, али се то, како је било планирано, морало остварити тек након потписивања уговора. Међутим, управо око тог уговора дошло је до сукоба између бугарских стручњака из нуклеарне електране, бугарских и совјетских спољнотрговинских предузећа, министара и заменика министара. Ипак, први нуклеарни реактор је пуштен у рад две године касније. НЕ „Козлодуј“ је званично отворена 4. септембра 1974. године. Ево шта је Петар Попов - шеф изградње прве нуклеарне електране у Бугарској рекао о свом најузбудљивијем тренутку док је радио на том пројекту:
„6. априла 1970. године донео сам први цртеж главне јединице нуклеарке који се односио на ископ те јединице. У ствари, на тај дан почели смо изградњу главне јединице. Радови су трајали до 1974. године, а 4. септембра је нуклеарна електрана званично отворена.“
Прва фаза изградње НЕ „Козлодуј“ завршена је годину дана касније, 1975., отварањем другог блока. Наредних 9 година, од 1973. до 1982., изграђени су 3. и 4. блок. Изградња нуклеарне електране је дефинитивно завршена 1991., када је пуштен у рад 6. реактор. Наредних 12 година НЕ „Козлодуј“ је радила пуним капацитетом и била је највећи произвођач електричне енергије код нас који је обезбеђивао јефтинију струју и радна места, првенствено за људе из северозападне Бугарске. Почетком 90-их година минулог века реализована су три велика програма модернизације 1., 2., 3. и 4. блока. Међутим, због обавеза које је Бугарска преузела у току преговора о приступању ЕУ прва четири реактора прве нуклеарне електране у Бугарској и у југоисточној Европи су 2007. угашена пре истека предвиђеног рока за њихову експлоатацију.
Тренутно преко 1/3 електричне енергије у нашој земљи производе два совјетска реактора у петом и шестом блоку НЕ „Козлодуј“. Одобрење за рад 5. блока важи до октобра 2017. године, а за рад 6. блока - до 2021. године.
Још за време њихове изградње била је предвиђена изградња додатна 3 реактора. Године 2012. основана је компанија ради спровођења истраживања и процене ризика приликом проширења НЕ „Козлодуј“. Године 2014. америчка компанија „Вестингхаус“ је са НЕ „Козлодуј“ потписала споразум о изградњи новог реактора и гарантовала како примену највиших стандарда безбедности који одговарају свим европским захтевима, тако и најнижу цену електричне енергије у односу на остале алтернативе. Идеја је да 7. реактор НЕ „Козлодуј“ буде изграђен уз примену најмодерније технологије која се данас користи и код изградње реактора у САД и Кини. Међутим, још увек постоје неке непознанице око тог пројекта и дискусије у круговима политичара и експерата у Бугарској се настављају.
Превод: Албена Џерманова
Друга Бугарска је израз који се користи за више хиљада Бугара протераних из домовине након просовјетског државног удара од 9. септембра 1944. године. Расејани по целом свету, они Бугарску носе у срцу, живе са успоменама на њену велику и бурну..
У једном свом писму Ђузепе Верди каже: „Не претерујте са подучавањем певача. Ако му је ђаво на леђима он и сам ће знати како да пева“. Као да је то рекао о Гени Димитровој – бугарској оперској диви која је интерпретацијама арија из његових опера..
„У школи сам стално имао слабе оцене, моје знање из бугарског језика и књижевности увек су оцењивали као задовољавајуће, а главни разлог за то је било то што никад нисам научио како да направим увод, разраду и закључак када је требало да напишем..