Бугарска је најсиромашнија држава Европске уније и из тог разлога није веома атрактивна за економску емиграцију која преплављује западни део Европе стварајући тамо значајне проблеме. После приступања наше земље Европској унији Бугарска и тачније могућност за стицање бугарских личних исправа, које омогућују слободно путовање у државе заједнице, изазива интересовање више грађана суседних Македоније и Турске, и удаљенијих Молдавије и Украјине, где живе велике бугарске етничке заједнице, чији припадници не уживају слободу кретања својих сународника у Бугарској. Њиме се протекле године придружило и на десетине хиљада азиланата из конфликтних подручја на Блиском и Средњем истоку и у Африци, који су се, долазећи у Бугарску, надали да добију статус избеглица што би им отворило границе целе Уније.
Међутим, још нису чести случајеви стицања бугарског држављанства на бази улагања минимум 500.000 евра у домаћу економију.
Али је, по свему судећи, дошло време доношења сличних одлука, бар за неке Русе, који су из различитих разлога одлучили да постану Бугари, да започну бизнис овде и да се устале код нас. Ових дана је постало јасно да је сличан судбински корак прошле године начинило 5 грађана Русије. За бугарску личну карту они су код нас инвестирали као минимум пола милиона евра. Очигледно су им разлози да напусте своју домовину и да се доселе у лепу и гостољубиву, али економски не баш привлачну Бугарску, били снажни и убедљиви.
Један од њих је културна, језичка, верска и историјска блискост два словенска народа. Без посебних тешкоћа сваки Рус може да овде комуницира на свом матерњем језику. Поред тога неће се осећати усамљеним и далеко од домовине, јер на десетине хиљада његових сународника поседује непокретну имовину на домаћем приобаљу, где проводи више времена. У појединим феријалним насељима на бугарском приморју чак су се појавиле читаве руске четврти са властитим продавницама, обдаништима и сл. То пак је стимулисало предузимљивије Русе у Бугарској да покрену властити бизнис. И још, после кризе у Украјини, Москва је у напетим односима са већим делом западног света, тако да су негативне последице западних санкција удариле Русе по џепу, а отежан је и приступ већине њих европским земљама и Америци. Али као бугарски држављани сви ти проблеми их заобилазе и они постају пуноправни Европљани. А Бугарској су инвестиције од по 500.000 евра и те како потребне.
Превод: Александра Ливен
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..