Крај 2014. године донео је две вести – једну лошу и једну још гору. Прва вест, у ствари, и није тако лоша – потрошачке цене су у 2014. години опале за 1 одсто, тј. забележена је ниска инфлација која је склизнула у дефлацију. Али довољно је потражити мишљење било ког обичног грађанина како бисте схватили да ни један потрошач није осетио ово снижење цена код нас, али зато трговци, индустријалци или бизнисмени неће пропустити прилику да се пожале да су им опали приходи, што је довело до сужавања њихове делатности, па чак и до гашења радних места.
Дефлација је последица различитих фактора. Као главни узрок ове нежељене и погубне по бугарску привреду појаве најчешће се наводи појефтињење нафте и горива. Ово је само део истине, пошто је пад цена нафтних производа постао осетљивији тек средином године, док је дефлација регистрована током свих 12 месеци.
Друга и гора вест је да и даље милион и по од укупно 7,3 милиона Бугара живи испод линије сиромаштва, која у насиромашнијој земљи чланици Европске уније износи 145 евра месечно по глави становника. Или, граница сиромаштва код нас износи скоро колико дневница радника у развијенијим земљама.
Према мишљењу експерата, ово је, у ствари, и главни разлог за дуготрајну дефлацију – слаба потражња доводи до драстичног смањења потрошње, а отуда и до пада обима трговине и индустрије, као и укупне привредне активности.
Као што је у већем делу света и у Бугарској се током божићних и новогодишњих празника размењују поклони. Куповина поклона је подједнако битна како за оне који их праве, односно добијају, тако и за трговце и произвођаче, пошто време празника носи са собом повећану потражњу и потрошњу, а отуда и већи профит. Али резултати недавно спроведене анкете су показали да већина Бугара није била у финансијској могућности да купи поклоне. Што и не треба да нас чуди с обзиром на то да је милион и по Бугара потрошило тек 4,5 евра дневно током божићних и новогодишњих празника, док је милион бугарских пензионера на располагању имало свега 2,5 евра дневно за празнике. Али као што се обично дешава, колико је једна земља сиромашнија, толико богато живе у њеном врху. Ни Бугарска није изузета из тог правила, јер су крајем 2014. године порески обвезници властима „поклонили“ 8 луксузних возила Ауди А 8 и 12 аутомобила Опел Астра укупне вредности 500.000 евра.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..